U ruskim stručnim krugovima se uveliko diskutuje o tome kakve su dodatne snage potrebne Moskvi i Minsku da neutrališu novu pretnju Zapada.
Lukašenko se dugo vremena snažno protivio stvaranju ruskih vojnih objekata u svojoj zemlji, ali želja Poljske da na svojoj teritoriji razmesti američku vojnu bazu primorala je beloruskog lidera da promeni mišljenje. On je sada izrazio spremnost da „nešto razmesti“ na teritoriji Belorusije.
„SAD provociraju i komplikuju situaciju u svim pravcima, a ne samo u ovom regionu. U slučaju stvaranja velike američke baze u blizini granice sa Belorusijom, odnosno Saveza Rusije i Belorusije, otvaranje ruske baze ili razmeštanje ruskog naoružanja u Belorusiji bi bila potpuno prirodna reakcija dve zemlje“, kaže za Sputnjik ekspert za geopolitiku Konstantin Sokolov.
Prema njegovoj oceni, Amerikanci sada namerno stvaraju takvu atmosferu u svetu zbog neke velike međunarodne provokacije, koja treba da razbije sistem međunarodnih odnosa.
„Sjedinjene Države žele da izgrade novi svetski poredak i to nije novost. Da biste izgradili novi svetski poredak, morate da srušite stari, a Amerikanci na tome rade u svim pravcima, stvarajući konfrontacije u različitim regionima sveta, kršeći međunarodne trgovinske odnose i vodeći informacione ratove. Dakle, baza u Poljskoj je element sveukupne američke strategije“, ističe Sokolov.
Ruski vojni analitičar Aleksandar Žilin smatra da je beloruski predsednik na korak od toga da na teritoriji svoje zemlje razmesti „nešto rusko“, s obzirom na pretnju koja dolazi iz Poljske, ali i dodaje da će Lukašenko trgovati po tom pitanju.
„Lukašenko danas ’opipava teren‘, razmatra uslove pod kojima bi bio spreman da rasporedi ’nešto rusko‘ u svojoj zemlji. Zato mislim da će on, bez publiciteta, postaviti neke uslove i sve će zavisiti od toga kakav će kompromis biti postignut. U svakom slučaju, Lukašenko treba da razmišlja o bezbednosti zemlje, jer je to ’prikriveni napad‘. Dakle, on će trgovati i ja mislim da će sve biti uredu, tim pre što postoji niz znakova koji signaliziraju da je došlo do oživljavanja naših odnosa. Savez Rusije i Belorusije, koji je nekoliko godina bio na izdisaju, sada je postao aktivniji — ruski deputati odlaze u Belorusiju, a beloruski dolaze u Rusiju. Parlamentarna skupština je oživela svoje aktivnosti. Tako da ja verujem da su perspektive svetle“, kaže ruski ekspert.
Žilin smatra da bi zajednički rusko-beloruski odgovor na stvaranje baze u Poljskoj moglo da bude raspoređivanje dodatnih jedinica Oružanih snaga RF na teritoriju Belorusije, kao i sistema protivvazdušne odbrane.
„Pre svega, trebalo bi rasporediti sisteme PVO, da bi se ta teritorija u potpunosti zaštitila od neprijatelja, a to podrazumeva instaliranje ruskih raketnih sistema S-400 ’Trijumf‘. Smatram da ne treba Lukašenku predati S-400, nego da treba razmestiti našu jedinicu koja će tim sistemima rukovati, pošto je svako curenje informacija prema Ukrajini krajnje nepoželjno. Zbog toga naše sisteme u Belorusiji treba da kontrolišu naši, ruski vojnici. Drugo, Belorusija je idealna teritorija na kojoj se mogu rasporediti udarni sistemi, s obzirom na to da zemlje Istočne Evrope na svojoj teritoriji dobrovoljno razmeštaju američke udarne komplekse“, ocenjuje Žilin.
Ruski vojni eksperti takođe navode da bi Rusija na teritoriji Belorusije mogla da razmesti i mobilne sisteme „Iskander“, koji mogu da nose nuklearnu bojevu glavu, a takođe su mišljenja i da je vojna baza ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u Belorusiji, i to ne jedna, neophodna Minsku.
Eksperti ocenjuju da je za Minsk važno raspoređivanje ruskih jedinica, jer beloruske mogućnosti nisu dovoljne za samostalno osiguravanje bezbednosti.
Pored toga, ruski vojni eksperti smatraju da ne treba isključiti ni mogućnost raspoređivanja višestrukih raketnih bacača u Belorusiji, podsećajući da su ruski i beloruski sistemi raketnih bacača nedavno modernizovani u Rusiji.
Eksperti naglašavaju da na preduzimanje ovakvih mera ruske i beloruske vlasti podstiče približavanje NATO-a granicama Rusije, koje je zabrinjavajuće. Vojni stručnjaci navode da cela ova situacija zahteva i određeno prebacivanje tenkovskih i protivtenkovskih formacija bliže zapadnoj granici Rusije.
Analitičari upozoravaju da takvi koraci Vašingtona mogu dovesti do značajnog pogoršanja odnosa između Rusije i SAD i do pooštravanja konfrotacije.
Ipak, pojedini ruski eksperti ukazuju da je prerano govoriti o stvaranju američke baze u Poljskoj, jer o tome nisu potpisani nikakvi dokumenti, a vlasti SAD još nisu izrazile saglasnost za takav korak. U ovom trenutku postoje samo priče poljskih političara.
Podsetimo, Varšava je predložila Vašingtonu da u Poljskoj na stalnoj osnovi razmesti američku oklopnu diviziju, preuzimajući na sebe troškove od 1,5 do 2 milijarde dolara. Predlog je dat van okvira NATO-a bilateralno.
Međutim, Lukašenko je savetovao ministar spoljnih poslova Poljske da ne grade „dodatne baze“, inače će Minsk i Moskva biti prinuđeni da odgovore. On je rekao da Belorusija ne želi rat, ali je naveo da će Minsku možda biti potrebno novo oružje, uključujući i raketno, u slučaju povećane aktivnosti NATO-a ili stvaranja američke baze u Poljskoj.
Lukašenko je dodao da ne vidi potrebu za stvaranjem ruske vojne baze u Belorusiji, s obzirom da Minsk može da obezbeđuje svoju teritoriju sopstvenim snagama, i podsetio da su Rusija i Belorusija u vojno-političkom savezu, te da nema apsolutno nikakve razlike da li će u njegovoj zemlji biti neka vojna baza ili ne.
