Gosti Miroslava Lazanskog bili su i urednik podgoričkog portala IN4S Gojko Raičević, koji je prvi preneo informaciju da je četvorici srpskih intelektualaca zabranjen ulazak u Crnu Goru, i advokat Goran Petronijević, koji je govorio o pravnim aspektima zabrane.
Kako Raičević kaže, ono što se događa u državolikom provizorijumu zvanom Crna Gora je gaženje svih tradicija na kojima je počivala nekadašnja crnogorska država.
„Od razbijanja vekovnog sna kroz pokradeni referendum 2006, pa priznanja lažne države Kosovo, uvođenja sankcija Rusiji, progona jezika i sveštenika sve do nedavnog ulaska u NATO, zabrana ulaska srpskim intelektualcima je samo kontinuitet. Tu nije ništa nenormalno, ako smo kao normalno prihvatili sve što se dešavalo ranije“, kaže Raičević.
Posebno zanimljivo, prema njegovim rečima, jeste naglo interesovanje srpske javnosti za pitanje prava srpskog naroda u Crnoj Gori.
„Mi smo potpuno prihvatili činjenicu da u Srbiji nema nikakvog interesovanja za nas, osim pojedinih glasova, od kojih je većina na ovoj listi. Tako da me raduje činjenica da Srbija shvata da se u njenom najbližem okruženju, da ne kažem u narodu kome svi zajedno pripadamo, dešava nešto što je opšte neprihvatljivo“, konstatuje Raičević.
Prema njegovom mišljenju, zabrana ulaska srpskim intelektualcima u Crnu Goru trajaće dok traju dani obeležavanja stogodišnjice oslobođenja ove države u Prvom svetskom ratu i njenog ujedinjenja sa Srbijom.
Ako se radi o obnovi crnogorske državnosti iz vremena Petrovića, ona se mora obnoviti isključivo kao srpska država, objašnjava Raković, sa ćiriličnim pismom kao zvaničnim i srpskim simbolima kao simbolima identiteta.
„Ako se pravi nova država, a ovo jeste nova država, pravi se potpuno drugačije. Radi se o dve države koje se isto zovu, ali jedna s drugom nemaju veze. To je vrlo interesantna pojava. Mislim da se u svetu teško može naći takva situacija“, kaže Raković.
Za razliku od Srbije, koja je promenila državno uređenje, pa od monarhije postala republika, Crna Gora je, prema Rakovićevim rečima, promenila sve. Srbija je zadržala svoje identitetske simbole, Crna Gora nije.
„Niko ne negira da je Crna Gora država, ali ta država ima potpuni diskontinuitet sa starom kraljevinom Crnom Gorom, koja je bila nacionalna država srpskog naroda. O tome se radi. To je jedan paradoks koji se dogodio“, objašnjava Raković.
Nije problem u postojanju crnogorske nacije, dodaje, već u zatiranju srpskog identiteta u Crnoj Gori. Na svako pružanje ruke sa srpske strane, crnogorska vlast odgovarala je, kako kaže, nožem u leđa.
Zbog toga, nova nezavisna Crna Gora ne može da ima veze sa Crnom Gorom kralja Nikole, oslobodiocem Pećke patrijaršije.
U skladu sa politikom zatiranja srpskog identiteta u Crnoj Gori je i slanje oficira na Kosovo, kao i prisustvo crnogorskog vojnog izaslanika u Hrvatskoj na obeležavanju godišnjice „Oluje“ u Kninu.
Zabrana ulaska srpskim intelektualcima je administrativni upravni akt jednog od crnogorskih ministarstava, objašnjava advokat Goran Petronijević.
„Takav upravni akt može se napadati pravnim sredstvima, ali, nažalost, u Crnoj Gori. Imajući u vidu moja iskustva sa pravosuđem Crne Gore, to im ne savetujem, jer to bi samo bilo trošenje para i uzaludno trošenje vremena“, kroz smeh konstatuje Petronijević.
Ako bi se „zabranjeni“ odlučili za proces na Sudu za ljudska prava u Strazbru, morali bi da iskoriste sva pravna sredstva u Crnoj Gori. To bi, prema njegovim rečima, bio logičan pravni put.
„Mislim da ovakva odluka govori mnogo više o onima koji su je doneli. Zabranjivati ljudima koji se bave istorijom i poezijom da pristupe naučnom skupu, to je ozbiljan problem crnogorskih vlasti. Ovo govorim otvoreno, uz opasnost koju su oni doživeli, a to je da i meni zabrane ulazak dole, što bih smatrao jednom vrstom priznanja“, komentariše Petronijević.
Sličnih primera, priznaje Petronijević, nije imao u svojoj pravničkoj praksi.
„Ima primera kada država, da bi zaštitila svoje interese, kao što je ustavnopravni poredak, kao što je zaštita od terorizma ili od nekih ozbiljnijih krivičnih dela, ograniči ulazak pojedinih lica za koje mora postojati određeni stepen osnovane sumnje da mogu učiniti neku vrstu štete. To je sve vezano za kriminal i ustavnpopravni poredak. Tvrditi da istoričari mogu da ruše ustavnopravni poredak veliki je problem za crnogorsku vlast, jer to samo govori da su radili protiv istorije i da se njihova vlast zasniva na lažnim istorijskim činjenicama“, zaključuje Petronijević.
