U tekstu pod naslovom „Trofejna infrastruktura, problematični dugovi: Kina prodire u Evropu“, „Volstrit džurnal“ navodi da Kina koristi „istorijsku priliku da se uglavi u samo srce Zapada“ u trenutku kada je Evropa rastrzana unutrašnjim trvenjima zbog imigracije i napetih odnosa s Rusijom i SAD.
„Osporavajući globalni poredak, Kina je prisutna u više od desetak zemalja na periferiji EU od kojih su neke, poput Mađarske, manje i marginalizovanije članice, dok su druge, među kojima je Srbija — na putu ka članstvu“, stoji u tekstu.
„Volstrit džurnal“ je, u sklopu teksta, objavio fotografiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog premijera Li Kećanga sa svečanog otvaranja mosta kineskog-srpskog prijateljstva u Beogradu 2014, kao i fotografiju snimljenu tokom Vučićeve posete Pekingu prošle godine sa predsednikom Si Đinpingom.
„Predsednik Vučić opisuje predsednika Sija kao ličnog prijatelja i sa njim se sastao pet puta u roku od dve godine“, podseća njujorški list, koji istovremeno napominje da se Si sa predsednikom SAD Donaldom Trampom sastao tri puta.
U tekstu se takođe ukazuje da je Srbija među pet evropskih zemalja koje je predsednik Si posetio.
„Zemlja od sedam miliona stanovnika, sa ekonomijom veličine ekonomije Vermonta, Srbija projektuje političku neutralnost. Zvaničnici Peking nazivaju 'četvrtim stubom' svoje spoljne politike, pored — Brisela, Vašingtona i Moskve“, piše „Volstrit džurnal“.
U tekstu se navodi i izjava srpskog ministra finansija Siniše Malog, koji je u pisanim odgovorima na pitanja „Volstrit džurnala“ naveo: „Ne smatramo da bi trebalo da biramo između Istoka i Zapada“.
Američki list prenosi i reči guvernerke Narodne Banke Srbije Jorgovanke Tabaković, koja je rekla da je za Srbiju važno da je sa njom izabrao da sarađuje takav jedan veliki međunarodni igrač kao što je Kina.
Peking, piše list, nudi „trofejnu infrastrukturu i finansijsku podršku ekonomijama sa problemima, kakve tim zemljama ne nude Vašington i Moskva koji generalno ovaj region vide kroz prizmu nacionalne bezbednosti, a ni Brisel koji je preokupiran sopstvenim jedinstvom“.
Kao najveće kineske investicije u Srbiji, američki list kroz infografiku ističe most kinesko-srpskog prijateljstva, RTB Bor, smederevsku železaru i brzu železnicu na relaciji Beograd–Budimpešta.
Kina je, navodi američki list, pomogla i da se modernizuju električni i telefonski sistemi u Srbiji, a nedavno je uvela i mrežu finansijskog plaćanja Junion Pej „što kineskom juanu krči put u Evropu“.
„Volstrit džurnal“, između ostalog, ukazuje na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, prema kojima Srbi SAD vide kao vojno i politički snažnije od Kine, ali ne i kao daleko ispred Kine u ekonomskom smislu, te da, prema istoj anketi, SAD zaostaju iza Kine kad je reč o tehnologiji i poverenju kao investitor.
„Za evropske političare, kineska alternativa obećava brze rezultate i manje problema kad je reč o ugovorima i transparentnosti nego što je obično slučaj na Zapadu“, zaključuje američki list, ali napominje da je kineska finansijska podrška u Evropi uglavnom zasnovana na pozajmicama čime se zemlje pretvaraju u klijente kineskih banaka.
