Dokument je zajednički pripremila Misija Ujedinjenih nacija za pomoć Iraku (UNAMI) i kancelarija za ljudska prava UN.
„U trenutku objavljivanja, na osnovu informacija dobijenih od iračkih vlasti, UNAMI i Visoki komesarijat su dokumentovali 202 mesta masovnih grobnica, od kojih je većina u provincijama Ninava (95), Kirkuk (37), Salah el Din (36) i Anbar (24). Prema ocenama UNAMI i Visokog komesarijata, na ovim mestima bi moglo da bude sahranjeno između 6.000 i više od 12.000 žrtava“, navodi se u izveštaju. Stručnjaci pretpostavljaju da bi u ovim regionima moglo da bude mnogo grobnica.
Među sahranjenima su žene, deca, stariji, osobe sa invaliditetom, sadašnji i bivši pripadnici iračkih oružanih snaga i policije, kao i neki strani saradnici.
U vreme objavljivanja izveštaja otvoreno je 23 grobnice u kojima je izvučeno 1.258 tela. U dokumentu se naglašava da su svi posmrtni ostaci izuzetno važni za istragu i utvrđivanje prirode počinjenih zločina, među kojima su i oni koji se mogu smatrati ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i mogućim genocidom.
„U ovim grobovima su posmrtni ostaci onih koji su bezobzirno ubijeni jer nisu sledili izopačenu ideologiju DAEŠ-a, kao i predstavnici etničkih i verskih manjina. Njihove porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najbližima. Istina, pravda i reparacije su izuzetno važni kako bi se platilo za zločine koje je počinio DAEŠ“, rekla je Visoka komesarka za ljudska prava UN Mišel Bačelet komentarišući izveštaj.
Izveštaj sadrži preporuke o tome kako efikasnije vršiti operacije izvlačenja posmrtnih ostataka iz grobnica, uključujući i uz učešće istražitelja i specijalista za uklanjanje mina i eksploziva. Eksperti pozivaju međunarodnu zajednicu da obezbedi potrebna sredstva i tehničku pomoć za ekshumaciju, transport, skladištenje, identifikaciju i vraćanje posmrtnih ostataka porodicama žrtava.
