Kao problematično izdvojio je, između ostalog, povlačenje Izveštaja o Srebrenici iz 2004. godine u Narodnoj skupštini i predizbornu retoriku, koja je prema njegovom mišljenju uticala na izborni proces. S njegovim izveštajem se nije složio ruski ambasador.
Najveći deo svog izveštaja Incko je posvetio izbornom procesu. Istakao je da je malo vremena u kampanji posvećeno vladavini prava, ekonomskim integracijama i stvaranju novih radnih mesta. Izbor Milorada Dodika za srpskog člana Predsedništva BiH, kaže Incko, pokrenuo je neka pitanja, imajući u vidu njegove ranije istupe protiv BiH.
„Uz to, nakon izbora je dao i neke provokativne izjave u javnosti o zastavi BiH i polaganju zakletve. Bez obzira na to, čvrsto sam uveren da nije korisno ili ispravno procenjivati nove članove Predsedništva pre nego što stupe na dužnost“, naveo je on.
Incko je tokom obraćanja osudio povlačenje Izveštaja o Srebrenici i istakao da takvi potezi štete pomirenju.
Inckovom izveštaju suprotstavio se ambasador Rusije u Savetu bezbednosti Vasilij Nebenzja. Istakao je da se Incko stavlja na jednu od strana u BiH. Odbacio je i politiku sankcija koja se u BiH koristi protiv srpskih političkih lidera.
„Verujemo da je politika protektorata iza nas. Uloga međunarodne zajednice mora biti usmerena na rešavanje pitanja od zajedničkog interesa, koja uključuju reformu pravosuđa i povlačenja stranih sudija iz Ustavnog suda BiH“, rekao je Nebenzja.
Rusija se ne slaže sa politikom uvlačenja Bosne i Hercegovine u NATO, jer će to povećati nesuglasice unutar zemlje, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
„Želim da potvrdim da Rusija kao članica kontakt grupe i rukovodećeg komiteta (Saveta za realizaciju mirovnog sporazuma) o BiH želi stabilan razvoj Bosne i Hercegovine. Međutim, mi nismo potpisivali nikakve obaveze o guranju zemlje u evroatlantske strukture“, rekao je diplomata, obraćajući se zapadnim kolegama u SB.
„To nije niti naša, niti vaša stvar. To je stvar naroda BiH“, dodao je on.
„Konsenzus o spoljnopolitičkim pitanjima koji je predviđen mirovnim sporazumom iz 1995. godine u ovom slučaju je nedostižan zbog principijelnog stava Srba koji su protiv povlačenja blokovske linije između Republike Srpske i Srbije“, zaključio je on.
Izveštaju, ali i radu Kancelarije visokog predstavnika u BiH podršku su očekivano pružili predstavnici Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.
Predstavnica Velike Britanije Keren Pirs rekla je da OHR ostaje glavni autoritet u pogledu civilne implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma i da to uključuje britansku podršku upotrebi Bonskih ovlašćenja ako situacija to bude zahtevala.
Predstavnik SAD Džonatan Koen rekao je da lideri u BiH moraju da pokažu volju za put ka Evropskoj uniji i NATO-u.
I Vlada Republike Srpske uputila je 20. po redu izveštaj Savetu bezbednosti UN. Nakon sprovedenih izbora, Srpska je, kako je naglašeno, spremna da sa svim akterima u BiH radi na obezbeđivanju bolje budućnosti i da gradi tešnje odnose sa svim zainteresovanim stranama u međunarodnoj zajednici.
„Ubedljiva pobeda koalicije mora biti shvaćena kao suprotstavljanje pokušajima stranog uplitanja u izbore u BiH. Izbor Šefika Džaferovića na funkciju bošnjačkog člana Predsedništva BiH veoma je uznemirio Srbe. To predstavlja izrugivanje vladavini prava i pomirenju, pošto je Džaferović dokazano povezan s ratnim zločinima odreda El Mudžahid“, navedeno je u izveštaju Vlade RS.
Srpska, kao potpisnica svih aneksa Dejtonskog sporazuma, Savetu bezbjednosti UN na svakih šest mjeseci podnosi izveštaj već deset godina.
