Da je makar otvorio ustav, Porošenko bi valjda znao da u njemu, u skladu sa evropskim tekovinama, stoji da je Crkva odvojena od države, da postoji sloboda veroispovesti i da država ne nameće nijednu religiju ni crkvu. Ali očigledno nije — i ne prvi put. Inače ne bi ukidao pravo sopstvenih stanovnika na obrazovanje na maternjem ruskom jeziku, ne bi ratovao protiv vlastitih građana na istoku Ukrajine, ne bi zatvarao novinare i pravio „crne liste“ intelektualaca uvodeći „delikt mišljenja“. Ali kad već u Ukrajini ima sve manje demokratije, bar će dobiti — teokratiju.
Jer upravo je Porošenko prvi došao na ideju da identitet samostalne Ukrajine, koji gradi na antiruskim postulatima, potkrepi i autokefalnom ukrajinskom crkvom. Nema veze što Ukrajina već ima kanonsku pravoslavnu crkvu, smeta ono — Moskovske patrijaršije.
Plan je skovan: predsednik će zatražiti autokefalnost za novosmišljenu ukrajinsku pravoslavnu crkvu sastavljenu od dve raskolničke strukture, a tomos, odnosno potvrdu autokefalnosti, izdaće Carigrad. A ako je suditi po brzini kojom je Stejt department pozdravio inicijativu, pozivajući se na poštovanje verskih sloboda, ona i nije Porošenkova nego je ponikla iz američke kuhinje.
Carigrad prvo šalje egazrhe da ispitaju situaciju u Ukrajini, a onda na zasedanju Sinoda 9-11. oktobra, ne mareći za kanone, objavljuje da počinje proces davanja autokefalnosti ukrajinskoj crkvi, ukidajući odluku staru više od tri veka, iz 1686. kojom je Kijevska mitropolija predata pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije. Opet kršeći kanone, skida i anatemu sa vođa dve nekanonske ukrajinske crkve, Filareta iz nepriznate Kijevske patrijaršije, i Makarija iz tzv. Ukrajinske autokefalne crkve. Moskovska patrijaršija odgovara 15. oktobra prekidom kontakata s Konstantinopoljem.
Iz RPC poručuju da Carigrad pokušava da nametne nov model crkvenog ustrojstva, dosad nepoznat u pravoslavlju, prema kome jedan prvojerarh postaje viši od drugih, donoseći sam odluke koje drugi treba samo da prihvataju, ćutke i pognutih glava. Vartolomej više nije „prvi među jednakima“, već „prvi bez jednakih“, što poslednjih meseci više puta tvrde jerarsi Konstantinopoljske patrijaršije, kaže mitropolit Ilarion, drugi čovek RPC. On smatra i da Konstantinopolj više ne može da bude centar za koordinaciju pravoslavnih crkava.
Po oceni Ilariona, delujući nekanonski Vartolomej ispunjava nalog s one strane okeana, koji je usmeren na slabljenje i rasparčavanje jedinstvene Ruske crkve.
U međuvremenu, Kijev i Carigrad, ruku pod ruku, idu korak dalje. Iako je ukrajinska vlast ranije govorila da neće dirati u Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije niti otimati njene svetinje u Ukrajini, raskolnički patrijarh Filaret nagoveštava stvarne namere time što je već dodao svojoj tituli i Kijevsko-pečersku lavru, jednu od najvećih svetinja RPC u Ukrajini. A predstavnik Carigrada arhiepiskop Jov, u intervjuu za ukrajinsku službu Bi-Bi-Sija, kaže da će posle davanja autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi svi pravoslavci u Ukrajini potpasti pod tu crkvu. Najavljuje i gromopucatelno da Fanar može oduzeti autokefalnost čak i — Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
U Moskovskoj patrijaršiji zabrinuti su za duševno i duhovno zdravlje Jova. „Ako treba, spremni smo sabratu da pomognemo lečenjem ili da ga pošaljemo na obuku u neko semenište naše Crkve“, poručuje sekretar za štampu ruskog patrijarha Kirila Aleksandar Volkov.
Još jedna potvrda da je Carigradska patrijaršija izgubila osećaj realnosti je i dokument koji su u subotu 3. novembra potpisali Vartolomej i Porošenko. Ovo je istorijski dan, hvala vam za „veoma važnu i mudru odluku da se ukrajinskoj naciji otvore vrata crkve i put ka Bogu“, rekao je Porošenko Vartolomeju. Ovaj mu je zahvalio što je Andrejevsku crkvu u Kijevu predao Konstantinipolju. Ukrajinski parlament je, naime, u oktobru iz drugog pokušaja usvojio zakon da se Andrejevska crkva preda Carigradu, ali iako su predstavnici frakcije Opozicioni blok podneli zahtev za ukidanje te odluke, predsednik Rade Andrej Parubij predao je zakon na potpis predsedniku. Porošenko veruje da će predaja Crkve ubrzati proces davanja autokefalnosti, a očekuje da će tomos stići već do kraja godine.
Međutim, tomos može dobiti samo „objedinjena“ crkva na „saboru ujedinjenja“ dve raskolničke crkve. A Dok se njihovi predstavnici svađaju za to ko ime prednost, predstavnici kanonske Ukrajinske crkve već su saopštili da u tom „ujedinjenju“ ne nameravaju da učestvuju. Sabor zasad nije zakazan. Bar dok „patrijarh Petro“ (čitaj, Vašington) ne smisli neki novi fantastični scenario.
