Hiljade migranata iz Srednje Amerike prolaze Meksikom na putu do SAD. Migranti mahom dolaze iz Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora, tri zemlje teško pogođene nasiljem, organizovanim kriminalom i korupcijom, piše „Indeks“.
Međutim, stručnjaci tvrde kako klimatske promene pogoršavaju probleme u regiji, a ponekad ih i uzrokuju. Upozoravaju da će se stanje samo pogoršavati. U narednim decenijama očekuju milione klimatskih izbeglica koje će želeti da uđu u SAD.
„Ranije je kiša padala na vreme“
„Naglasak se stavlja na nasilje, ali to sakriva širu sliku stvari, a to je da ljudi kažu da se sele jer na neki način nisu sigurni da će moći da se prehrane“, kaže Robert Albro, istraživač pri Centru za latinoameričke i latinske studije na Američkom univerzitetu.
„Ljudi se prvenstveno sele jer nemaju šta da jedu. To je snažno povezano s klimatskim promenama“, dodao je.
Migranti kao razlog svog odlaska ne navode klimatske promene jer im je taj koncept apstraktan. Međutim, seljaci su i te kako svesni promena vremenskih obrazaca koji im uništavaju useve i desetkuju prihode.
Žezus Kanan, član jednog od tri takozvana „migrantska karavana“ koji se u poslednje vreme kreću prema SAD, kaže kako se odlučio da napusti Honduras nakon više gubitaka useva, što pripisuje suši i promeni vremenskih obrazaca.
„Ove godine nije pala kiša. Prošle godine nije pala kiša. Na mom polju kukuruza nije bilo useva. Uz sve troškove i ulaganja, nismo imali nikakvih prihoda. Žetve nije bilo“, kaže Kanan.
Kanan je za sobom ostavio suprugu i troje dece, koja više ne idu u školu jer im roditelji to ne mogu priuštiti. „Pre nije bilo ovako. Ovo nas tera na odlazak. Pre je kiša padala na vreme“, kaže Kanan.
„Svoju zemlju nisam napustio jer sam to želeo“
Američka granična kontrola beleži pojačanu emigraciju iz zapadnog Hondurasa, glavnog proizvođača kafe. Mnogi radnici na plantažama kafe sele se jer im njihov posao više ne donosi profit.
„Kafa je nekada nešto vredela, ali već sedam godina ne postižemo poštenu cenu“, kaže dvadesetpetogodišnji Antonio Lara, koji je Honduras napustio sa suprugom i decom.
„Svoju zemlju nisam napustio jer sam to želeo, nego jer sam morao“, kaže Lara, koji za svoj odlazak krivi i halapljive šefove i trgovce kafom.
Poljoprivredni sektor zapošljava trećinu radnika u Srednjoj Americi. Tamošnjim plantažama kafe od 2012. godine hara epidemija lisne rđe, koja je prema nekim procenama zahvatila 70 posto poseda. Te gljivice su pre ubijale hladnije temperature noću, ali noći su sada postale toplije.
Poljoprivrednici beže trbuhom za kruhom
Istraživanje Svetskog programa za hranu UN prošle godine je pokazalo kako se gotovo polovina migranata iz Srednje Amerike seli zbog nesigurnog snabdevanja hranom. Mladi sve češće odlaze zbog siromaštva i nezaposlenosti.
Vreme u regiji postaje sve nestabilnije. Letnje kiše dolaze sve kasnije, suša hara već četiri godine, a s vremena na vreme prekidaju je katastrofalne poplave. Tri miliona ljudi zbog toga je na rubu gladi.
Poljoprivrednici se prvo sele u urbana područja, gde nailaze na nove probleme, poput bandi. „Takvi ljudi kažu kako su se na odlazak iz zemlje odlučili zbog nasilja, ali klimatske promene tome i te kako doprinose“, kaže Stefani Lejtert, stručnjak za srednjoameričku migraciju na Univerzitetu u Teksasu.
Potreban novi globalni okvir
Prema podacima Carinske uprave i granične zaštite SAD, u prvih devet meseci ove godine uhapšeno je više od 50.000 porodica iz Gvatemale dok su pokušavale da pređu granicu prema SAD, što je dvostruko više nego prošle godine.
Učinak klimatskih promena teško je izmeriti, ali Svetska banka procenjuje da će u narednih 30 godina 3,9 miliona migranata napustiti Srednju Ameriku u begu pred ekstremnim vremenskim uslovima.
Taj masovni pokret destabilisaće polazne zemlje i predstavljati ogroman izazov za zemlje odredišta, poput SAD. Konvencija Ujedinjenih nacija o izbeglicama iz 1951. godine navodi kriterijume za sticanje azila, ali klimatske promene nisu na tom popisu.
Biće još gore
Kako se do 2050. godine očekuje 150 do 300 miliona novih klimatskih izbeglica širom sveta, biće potreban novi međunarodni okvir.
Naime, oni koji beže pred ratom sada ispunjavaju uslove za status izbeglice, ali ne i oni koji beže pred poplavama ili sušom, navodi stručnjak za međunarodne odnose Majkl Dyl sa Univerziteta Kolumbija.
Dyl pripada grupi akademika koja se zalažu za sastavljanje nove povelje. Naglasak žele da stave na potrebe iseljenika, a ne na razloge njihovog odlaska. Međutim, takve izmene ne očekuju se u dogledno vreme zbog složenosti njihovog donošenja i nacionalističkih vlada koje su na vlasti u SAD i drugim državama.
„Predsednik SAD koristi se političkim pitanjem karavana migranata kao načinom da ga ponovno izaberu“, kaže Dyl.
„Nismo u poziciji u kojoj možemo da donosimo reforme“, dodaje na kraju.
