Prema ocenama klimatologa, globalno zagrevanje na Zemlji se nastavlja i do kraja 21. veka, otopiće se led sa površine blizu 50 odsto teritorije savremene kriolitozone.
Prema rečima Drozdova, ovakvi procesi su u toku hiljadu godina i Zemlja se, kao biološki sistem, na to navikla.
„Pejzaži iste tačke naizgled postaju severniji ili južniji, ali nema katastrofalnih promena“, objasnio je on.
Prema njegovom mišljenju, ako se zagrevanje do 2100. godine podigne za tri stepena, u Stavropolju ili Krasnodarskom kraju će biti toplije i sa manje padavina, dok će se povoljniji uslovi za poljoprivredu pojaviti u Voronješkoj oblasti i u Južnom Sibiru, gde će biti toplije.
Komplikovanije će biti u prelaznoj zoni u blizini Severnog polarnog kruga, gde ima i mraza i otopljavanja. Na primer, to su gradovi Norilsk, Novi Urengoj, Nadim, Salehard koji su se nalazili na teritorijama na kojima je primetan uticaj zagrevanja.
„Temperatura zemlje je bila minus tri stepena, a sada je minus jedan. Čvrstina zemljišta jako zavisi od temperature. Povećanjem temperature smanjuje se čvrstina zemljišta, a time i nosivost zgrada“, rekao je on i dodao da je ta tendencija već primetna.
