Kako su mišljenja članica tog tela ozbiljno suprotstavljena, pred Generalnu skupštinu, čiji je početak zakazan za 18. novembar, izaći će izvestilac Komiteta koji će izneti argumente svih članica, a zatim će uslediti glasanje.
U Izvršnom komitetu su „pata karte“, jer je polovina članica iz zemalja koje ne priznaju Kosovo kao državu (Rusija, Brazil, Moldavija, Južna Afrika, Nigerija i Alžir), a polovina iz država koje su stale uz Prištinu (Južna Koreja, Kanada, Francuska, Belgija, SAD i Singapur), navodi list.
Kakav će ishod biti na Skupštini, teško je proceniti, jer da bi tzv. Kosovo bilo primljeno u redove svetske policijske organizacije, ono bi moralo da pridobije dvotrećinsku većinu glasova, što Srbiji ne ide naruku, jer se uzdržani ne broje.
Zbog toga će, kako se navodi, Beograd u naredne dve nedelje pojačati diplomatsku akciju kojom će članicama Interpola iznositi stav Srbije i posledice mogućeg prijema tzv. Kosova.
Šef srpskog Interpola Milan Dimitrijević kaže za „Novosti“ da bi novi pokušaj da na Skupštini Interpola Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju bio presedan i pravno nasilje.
„Rukovodstvo Interpola je godinama upoznavano sa argumentima Srbije. Posledica prijema tzv. Kosova bi bilo kršenje Rezolucije 1244 (Saveta bezbednosti UN), a bila bi prekršena i pravila Interpola, koja jasno definišu na koji način i pod kojim uslovima neko može da postane član“, kaže Dimitrijević.
Kao posebno opasnu okolnost po srpske državljane, on navodi mogućnost da bi tzv. Kosovo kao eventualna članica Interpola moglo da inicira poternice na kojima bi se našli mnogi Srbi.
Ako je argument prištinskih saveznika da bi prijem Kosova doprineo suzbijanju organizovanog kriminala na ovoj teritoriji, Dimitrijević ističe kontraargument — da se saradnja lokalne policije sa Interpolom odvija preko Unmika još od 2002. godine, pišu „Novosti“.