U pokušaju da na svaki način prikriju zlodela OVK, kosovski Albanci nameravaju da donesu zakon kojim bi se sankcionisalo svako negativno pominjanje OVK, njenih boraca i tekovine te paravojne albanske formacije.
Politikolog sa Kosova i Metohije Nedžmedin Spahiju za Sputnjik tu inicijativu naziva lošom. On pri tome napominje da i ako bude usvojen, taj zakon neće moći da zabrani da oni koji su činili zločine budu procesuirani.
„Oni nemaju potrebe da donesu taj zakon, jer ih niko i ne dira. Jedini koji se osećaju ugroženo spominjanjem prošlosti i ratnog perioda su oni koju su činili zlodela, tako da je očito da neki žele da na taj način pred zakonom sebi pomognu da prikriju to što su činili“, uveren je Spahiju.
Treba reći da je ovakva inicijativa usledila, slučajno ili ne, upravo kada je Prištinu posetio novoizabrani tužilac Specijalnog suda koji bi trebalo da procesuira zločine OVK, ali i samo nekoliko dana pošto je skupština Kosova usvojila zakon o transformaciji KBS-a u vojnu formaciju. Podsećanja radi, upravo ta bezbednosna, a verovatno i vojna struktura nastala je iz terorističke OVK.
U tom kontekstu, očekivano je da Priština na svaki način želi da u međunarodnom planu bude „oprana“ od prošlosti na svaki, pa i na ovaj način. Najspornije je to što će ovaj zakon važiti i za Srbe sa Kosova, uključujući i one čiji su najmiliji stradali od ruke pripadnika OV, naročito što postoji niz već dokazanih zločina OVK, od kojih su neki već i procesuirani ili su poznata imena osoba koje su ih počinile.
Aleksandar Stojanović, analitičar sa Kosova i Metohije, kaže da to vidi kao čistu glorifikaciju albanskih zločina i da je to još jedan vid pritiska na srpsku zajednicu na Kosmetu, jer to ne vodi ka suočavanju sa prošlošću.
„Politička situacija na Kosovu sa vladom koju vodi Ramuš Haradinaj je nestabilna, jer nema nekih velikih rezultata na polju ekonomije, vizna liberalizacija je u zastoju. U nedostatku tih pravih stvari koji se tiču života, vlada povlači ovakve populističke mere i tako sebe predstavlja kao nekoga ko vodi računa o, nazovi, nacionalnim interesima, a u stvari igraju na kartu emocija“, kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, cilj svega je da se izbegne suočavanje sa zločinima koje je OVK počinio, jer, bilo kako bilo, Specijalni sud će morati jednog dana da počne sa svojim radom.
Etnički motivisana ubistva Srba na Kosovu i Metohiji počela su još osamdesetih godina prošlog veka, a devedesetih su dotad, kako su tvrdili, „nasumična ubistva“ prerasla u masakre terorističke OVK.
Strukture OVK tokom devedesetih su na Kosovu i Metohiji imale 141 zatvor za Srbe, mahom po privatnim kućama. Broj ubijenih u tim kazamatima nikad nije tačno utvrđen. Osim toga, postojali su i takozvani radni logori od kojih je možda najveći bio u mestu Matičane kod Prištine i logor u blizini Prizrena. Osim ovih zločina, OVK je počinila i niz zlodela nad srpskim civilima koji su ubijani uglavnom na kućnom pragu i bez povoda.
