Otkud ovaj nagli preokret SAD, jednog od ključnih igrača krize u Jemenu, u kome je prema podacima UN do sada poginulo više od 16.000 civila?
Dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka, nekadašnji diplomata Zlatko Dizdarević za Sputnjik kaže da Amerikanci ovako moraju da reaguju iz dva razloga, a pre svega zato što je priča o Jemenu došla do crvene linije. Godinama se iz raznih ciljanih razloga krilo šta se tamo dešava, a sada je to postalo otvoreno javno pitanje, pa su Amerikanci primorani da na njega odgovore, kaže Dizdarević.
„Međutim, ovde postoji i interni američki problem — Tramp je suviše ovlašćenja i poverenja, bez prevelikog razmišljanja, dao svom zetu Džaredu Kušneru koji se zaigrao u traženju istorijskog kapitalnog poteza koji će da se ponudi Trampu. Opsednut time da povuče potez koji niko do sada nije, Kušner je našao velikog prijatelja i partnera, bolesno ambicioznog saudijskog princa Salmana koji je sada na tapetu. Tramp je i zbog tog očiglednog odnosa primoran da ’povuče ručnu‘, da reaguje i zaustavi dalje razaranje Jemena“, kaže Dizdarević, koji ocenjuje da je za američkog predsednika taj potez ipak formalne prirode.
Dok je Saudijska Arabija pod budnim okom međunarodne zajednice zbog umešanosti u ubistvo saudijskog novinara Džamala Hašogija, analitičari sa Zapada tvrde da SAD istovremeno pokušavaju da zaustave pakao koji su napravili intervencijom u Jemenu, ali i da pojačaju pritisak na arapsku Kraljevinu da obnovi veze sa drugim susedom — Katarom.
U prilog tome ide činjenica da je prošle nedelje kontroverzni saudijski prestolonaslednik Bin Salman pohvalio ekonomiju Katara, u retkom pomirljivom nastupu usmerenom na susednu zemlju.
Podsetimo, ekonomska izolacija Katara počela je u julu prošle godine kada su Saudijska Arabija, Bahrein, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati optužili tu zemlju da podržava teroriste.
Dizdarević smatra da je Katar u ovoj krizi pokazao da je mnogo pragmatičniji od Saudijske Arabije. Oni, takođe, nisu maslo za Ramazana, nisu „gud gajs“ zato što su drugačiji od Saudijske Arabije, u pitanju su potpuno drugačiji interesi, ali je Katar ipak širi u odnosu na kontakte sa drugim arapskim zemljama i svetskim silama, kaže naš sagovornik.
„Otvoreniji su za neke koji su crvena marama za Saudijsku Arabiju, kao što je Hamas, pa i Hezbolah i druge snage koje su nezamislive za Saudijce. Katar nije zemlja koja je pristala da legne sto odsto na rudu na način na koji je to Tramp nesuvislo ponudio Salmanu na početku svog mandata, proglasivši Saudijsku Arabiju za borca protiv terorizma u tom regionu, istovremeno identifikujući Iran kao nosioca tog terorizma“, kaže Dizdarević.
On dodaje da Katar jednostavno nije želeo da ulazi u konflikte zato što je Saudijska Arabija, zaigrana u svojim ambicijama, to htela. Naš sagovornik smatra da iza američkog poziva i eventualnog prekida blokade Katara stoje isključivo poslovni interesi Sjedinjenih Država.
„Katar je dovoljno veliki poslovni partner, dovoljno veliki privredni interes za Trampa, jer on samo tako sagledava celu priču. Nema razloga da američki predsednik eliminiše Dohu iz svojih poslova, samo zato što to Saudijci žele“, kaže Dizdarević.
Dodaje da će oba procesa, demilitarizacija Jemena i deblokada Katara, trajati onoliko koliko Amerikancima to bude potrebno. Dizdarević misli i da ne treba očekivati nikakvo spektakularno rešenje, ovo su potezi vruće-hladno u odnosu na interese koji se pojavljuju, a to je najjasnije ako se pogleda ko je prošle nedelje došao na veliki biznis forum Saudijaca.
„Veliki poslovni mudraci, uključujući i Rusiju, shvatili su da je Bin Salman u ovom trenutku užasno ranjiv zbog dešavanja sa Hašogijem i cela ta interesna, poslovna priča, može se bolje rešiti u ovoj, nego u situaciji kada je princ drčan i kada misli da je vlasnik pola sveta“, zaključuje Dizdarević.
Dok Katar tvrdi da je neutralisao posledice blokade i da je najveći gubitnik zbog uvoza, odnosno izvoza, upravo Saudijska Arabija, Jemen je suočen s najvećom humanitarnom krizom u posljednjih sto godina. U državi sa 29 miliona stanovnika, više 22,2 miliona ljudi živi od humanitarne pomoći. Ujedinjene nacije upozoravaju da bi, ako sukob ne prestane, oko 14 miliona ljudi u Jemenu moglo da umre od gladi.
