Analitičari ocenjuju da su američki protekcionizam i trgovinski rat koji su započele SAD razlozi koji prisiljavaju zemlje u regionu da traže nova tržišta i nove puteve isporuka.
Planove o korišćenju Transsibirske železnice iznele su vlasti japanskih i korejskih provincija na Konferenciji o međunarodnoj razmeni i saradnji regionalnih administracija zemalja Severoistočne Azije u Vladivostoku.
Zamenik guvernera japanske prefekture Totori Nogava Satosi je rekao da Japan namerava da ove godine u saradnji sa Rusijom izvrši logistički eksperiment, koristeći Transsibirsku železnicu i trajektnu liniju između Rusije, Japana i Južne Koreje.
Prema rečima Satosija, glavni zadatak je da se napravi novi transportni koridor povezivanjem kineske provincije Đilin, a kasnije i drugih teritorija, sa trajektnom linijom DBS (ruski Vladivostok — južnokorejski Donge — japanski Sakaiminato).
Satosi je takođe naveo da je u aprilu ove godine uspešno završen drugi logistički eksperiment u kojem su učestvovali predstavnici Japana, Rusije i Kina. On je precizirao da je prefektura Totori, u saradnji sa predstavnicima provincije Đilin, obezbedila uplovljavanje trajekta DBS u luku Zarubino sa kasnijim carinjenjem i prevozom robe iz luke Zarubino u Kinu. U poređenju sa lukom Daljen postignuta je visoka brzina prevoza i u isto vreme otkriven niz zadataka koje treba rešiti.
Glavni zadatak koji sada pred sebe stavljaju japanske vlasti je stvaranje novih, profitabilnijih transportnih koridora.
Ranije je japanski list „Jimiuri“ objavio da Rusija i Japan planiraju da iskoriste Transsibirsku železnicu za razvoj takozvanog „trećeg kanala prevoza“ robe između dve zemlje.
Trenutno se roba između Rusije i Japana prevozi avionima i brodovima, a taj drugi vid prevoza traje prilično dugo. Roba morem putuje i po dva meseca, a avionom je transport mnogo brži, ali i skuplji.
Prema procenama stručnjaka, prevoz robe Transsibirskom železnicom omogućiće da se rashodi smanje do 40 odsto, dok će rok isporuke iznositi između 20 i 27 dana, mada ima i onih koji tvrde da će biti dovoljno i samo dve nedelje.
Ruski eksperti kažu da se Japanci nisu slučajno zainteresovali za takve projekte — najvažnije stvari su pouzdanost i brzina, a veliku ulogu je odigrala i povećana tenzija na tradicionalnim morskim rutama koje Japan koristi za transport robe u Evropu, pa je Tokio tražio alternativu.
Kako objašnjavaju analitičari, na tradicionalnim morskim pravcima, koje koristi Japan, postoji problem sa Kinom koja stalno širi svoj uticaj. Druge zemlje, uključujući i Japan, protiv toga se bore, pa nestabilnost raste. Pored toga, tu je i faktor Severne Koreje. S te tačke gledišta najbezbedniji put je kroz Rusiju. Druga alternativa koja privlači pažnju Japanaca je Severni morski put.
Za korišćenje Transsibirske železnice nije zainteresovan samo Japan, nego i Južna Koreja. Vicegubernator južnokorejske provincije Kanvondo Čon Man Ho je uveren da će uz pomoć ruske železnice u skorije vreme postati moguća isporuka južnokorejske robe u Evropu.
On se nada da će možda već za tri-četiri godine voz iz južnokorejskog Busana kroz Vladivostok ići u Sibir i čak u Evropu.
Inače, već neko vreme se govori o povezivanju korejskih železnica sa ruskom Transsibirskom železnicom, a mnogi taj projekat nazivaju istorijskim. Ruski predsednik Vladimir Putin je pozvao korejske investitore da aktivnije ulažu u modernizaciju luke Vladivostok, uređenje i korišćenje Severnog morskog puta i Transsibirske železnice.
Za Južnu Koreju povezivanje sa Transsbirskom železnicom bi bilo vrlo profitabilno u smislu transporta robe u Evropu.
Analitičari ocenjuju da će se Seul u skorije vreme suočiti sa stravičnim padom izvoza zbog protekcionističkih mera SAD, a takođe i zbog trgovinskog rata između Kine i SAD. Taj rat će se odraziti i na južnokorejske firme koje učestvuju u kineskom lancu proizvodnje.
U takvim uslovima Južna Koreja je veoma zainteresovana da isporučuje svoju robu u Evropu sa što nižim troškovima prevoza, a železnica je dobro rešenje za to.
Politikolog Sergej Grebenjuk kaže da Rusija ima veliki potencijal za realizaciju takvih projekata.
„Ideja transporta robe Transsibirskom železnicom i uključivanje Rusije u globalni proces sortiranja i prerade tereta postoji odavno i za to Rusija lobira prilično dugo. Rusija ima prilično veliki potencijal za realizaciju takvih projekta. Kao transportni koridor mi imamo šta da ponudimo i zemljama Azije i zemljama Evrope. Po mom mišljenju, ako ta ideja ne bude politizovana i ne bude deo nekih geopolitičkih igara, ona je sama po sebi perspektivna“, rekao je Grebenjuk za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, ruska transportna industrija je spremna da se uključi u glavne međunarodne logističke projekte.
„Transportna industrija u Rusiji prilično brzo prolazi modernizaciju u skladu sa potrebama ne samo Rusije, već i naših najbližih partnera. Pre svega, to se odnosi na železničku i pomorsku komunikaciju. Tržište logistike se razvija veoma brzo, a Rusija ima jedinstvenu šansu da se u to uključi. Postoje svi preduslovi za to. Rusija je na putu modernizacije, kako bi bila konkurentna na globalnom tržištu“, kaže Grebenjuk.
Rusija i Kina takođe testiraju isporuku robe novim rutama koristeći Transsibirsku železnicu. Primera radi, krajem ovog meseca je roba iz Kine, umesto tradicionalnom okeanskom rutom, dostavljena železnicom u Kalinjingradsku oblast za samo 13 dana.
Pored toga, korišćenje Transsibirske železnice za isporuku robe u Evropu ekonomski odgovara mnogim azijskim zemljama, pošto im omogućava da izbegnu prelazak nekoliko državnih granica. U slučaju korišćenja ruskih pruga kineska, japanska ili korejska roba će stići do baltičkih zemalja prolazeći samo jednu carinsku proveru.
Eksperti ocenjuju da je glavni razlog zbog kojeg do sada nije bilo zajedničkih projekata Rusije, Severne i Južne Koreje, Kine i Japana u razvoju logistike i korišćenja ruskih transportnih mogućnosti — politički.
Već dve decenije se govori o takvim projektima, ali se ništa ne događa. Svi razumeju prednosti i profitabilnost, ali pošto korejsko pitanje nije rešeno i pritisak SAD ostaje, stvar se nije pomerila sa mrtve tačke. SAD nikako nije po volji da dođe do razvoja saradnje u Istočnoj Aziji, uz učešće ovih pet zemalja.
U svakom slučaju, zaključuju eksperti, sve zemlje regiona su zainteresovane za korišćenje Transsibirske železnice, a japansko-ruska saradnja u tom pravcu mogla bi da stvori klimu za rešavanje spornih političkih pitanja, koji se tiču Kurilskih ostrva, i potpisivanje mirovnog sporazuma između dve zemlje, na šta se čeka decenijama.
