S obzirom da zemlja koja ima nerešen teritorijalni problem ne može da uđe u NATO, Gruzija i Ukrajina bi morale da reše probleme Abhazije i Južne Osetije, odnosno — Krima. To znači da bi morale da povrate teritorijalni integritet, što je nerealno očekivati, ili da se odreknu „spornog“ dela teritorije, što nijedna od te dve zemlje u dogledno vreme neće učiniti.
U svakom slučaju, i Kijev i Tbilisi žele da uđu u NATO. Gruzija je počela da sarađuje sa Alijansom još 1994. godine, kada je pristupila programu „Partnerstvo za mir“, a u aprilu 2008. na samitu NATO-a u Bukureštu je potvrđeno da bi mogla da postane član te organizacije ako ispuni njene standarde za prijem.
Takođe, ulazak u NATO je jedan od glavnih, strateških ciljeva i Ukrajine nakon državnog prevrata u toj zemlji, 2014. godine, a obe zemlje — i Gruzija i Ukrajina — redovno učestvuju u vojnim vežbama Alijanse.
Ruski vojni eksperti podsećaju da u Generalštabu Rusije rade analitičari koji mogu da predvide razvoj situacije u narednih 10-20, a možda čak i 50 godina, te da ja Rusija već odavno sagledala svaki mogući razvoj događaja i da je spremna da odgovori na svaku pretnju.
„Preterana želja Ukrajine i Gruzije da se pridruže NATO-u nije vest ni za međunarodnu zajednicu, ni za Rusiju. Rusi na svim svetskim platformama konstantno govore o tome da težnja NATO-a da proširi svoju infrastrukturu do naših granica samo pogoršava situaciju i ne vodi ka stabilnosti Evrope. Prema ustavnim dokumentima Alijanse, ulazak tih zemalja u NATO je nemoguć, ali rukovodstvo i Ukrajine i Gruzije jako želi da zaobiđe te prepreke. Gruzijski premijer je izjavio da će Gruzija 2021. biti članica NATO-a, a predsednik Ukrajine Petro Porošenko je više puta naglasio da je „granica pređena, da nema povratka“ i da se Ukrajina već prilagođava standardima NATO-a u svim oblastima i da učestvuje u svim vojnim vežbama, gotovo kao ravnopravna članica“, rekao je za Sputnjik ruski vojni analitičar Andrej Koškin.
Ekspert ističe da Severnoatlantskoj alijansi danas i nije tako važno da li će potpisati dokumente o formalnom priključivanju Ukrajine i Gruzije NATO-u, s obzirom da su Amerikanci još odavno na teritoriji Gruzije stvorili ozbiljnu vojno-transportnu infrastrukturu, a da Ukrajina uveliko učestvuje u NATO manevrima i da se na njenoj teritoriji otvaraju razni centri za obuke.
„NATO-u ne odgovara da sebe opterećuje nekakvim obavezama prema Ukrajini, više mu odgovara da je veže kojekakvim kreditima i shemama plaćanja oružja. Drugim rečima, ta zemlja nije članica NATO-a, a pri tom Alijansa koristi sve njene resurse za stvaranje pretnji Rusiji. To NATO-u odgovora. S druge strane, NATO im samo daje lažnu nadu: „Vi se trudite, a mi ćemo vas priključiti Alijansi“. To su prazna obećanja, s obzirom na to da su Gruzija i Ukrajina ionako u potpunosti založile svoju slobodu i resurse Severnoatlantskoj alijansi. U tome je trik“, dodao je Koškin.
Ruski eksperti su saglasni da priče o ulasku Ukrajine i Gruzije u NATO, pre svega, nose „psihološki karakter“. S druge strane, takvom politikom one ne jačaju svoju bezbednost, već je naprotiv — ugrožavaju.
Koškin smatra da u slučaju bilo kakvog incidenta NATO ne bi reagovao i ne bi zaštitio te zemlje, jer nisu članice Alijanse.
Ekspert takođe ocenjuje da Rusija adekvatno reaguje, u skladu sa situacijom.
„Mi ne možemo a da ne reagujemo na jačanje pretnji na našim granicama, jer ne smemo da dovedemo u pitanje bezbednost našeg stanovništva. Nema nikakve sumnje da je Rusija još od vremena agresije Gruzije i njenih stalnih napada za vreme Sakašvilijeve administracije jačala sistem protivvazdušne odbrane, kao i sisteme radio-lokacione zaštite. Postoje planovi o osiguravanju bezbednosti tog regiona, koji podrazumevaju savremene taktičko-tehničke karakteristike oružja, što omogućava rešavanje problema na savremen i efikasan način“, zaključio je Koškin.
Podsetimo, direktor departmana za evropsku saradnju Ministarstva inostranih poslova Rusije Andrej Kelin izjavio je da će stupanje Ukrajine i Gruzije u NATO primorati Rusiju na jačanje odbrane i izgradnju odbrambenog pojasa u blizini treće ruske prestonice — Sočija.
Prema njegovim rečima, Moskva će morati da troši ogromne resurse kako bi sprečila moguće akcije potencijalnog protivnika i moraće da „na granici sa Ukrajinom izgradi odbrambeni ešalon“.
U isto vreme, Kelin smatra da je malo verovatno da će Ukrajina i Gruzija stupiti u NATO u bliskoj budućnosti.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije pozvao Gruziju i Ukrajinu da se zamisle o posledicama u slučaju njihovog ulaska u NATO. Kako je naveo, takvi agresivni koraci će dobiti srazmeran odgovor.
