Američka vojska je zainteresovana za sve: slike iz atmosfere, obimne makete, geodetske mape, šeme korišćenja zemljišta i podzemnih komunikacija, uključujući komunalne mreže, topografske podatke, snimke za katastar i kontrolu i merenje, kako u elektronskom tako i u pismenom formatu, kao i pristup postojećim kartografskim bazama podataka.
Zona interesa je 31 evropska zemlja, među kojima su Ukrajina i Gruzija, dok na spisku nema Belorusije, Moldavije i Rusije.
Dajte karte i još mnogo toga!
Konkurs je objavljen na veb-stranici za državne nabavke SAD, a u trajanju ugovora od pet godina, izvođač radova bi mogao da zaradi čak 50 miliona dolara.
Cilj zbog koga je Pentagon spreman da potroši toliko veliku sumu novca na prikupljanje ogromne količine najrazličitijih mapa Evrope nije naveden u dokumentu. Jedino što je naznačeno je da će se pribavljeni materijali koristiti za pred-planiranje.
Strah od zaglavljivanja u saobraćajnoj gužvi
Objavljivanje ovog konkursa najavljuje da su SAD odlučile ozbiljno da pokrenu modernizaciju komunikacione infrastrukture u Evropi, koja nije prilagođena brzom kretanju vojske, kaže potpredsednik Međunarodne javne fondacije „Eskperimentalni kreativni centar“ Jurij Bjali.
„Prva istraživanja inženjerskih službi Pentagona pokazala su da, u slučaju potrebe, brzo premeštanje vojske na istok neće biti moguće — nema odgovarajućih puteva, mostova, luka ni aerodroma. Brisel i Vašington traže od evropskih vlada da se pozabave preuređenjem saobraćajne infrastrukture, ali se očigledno na njih ne oslanjaju. Zato je Pentagon odlučio da preuzme inicijativu i da, za početak, proceni obim problematike“, izjavio je on.
Putevi
Kada je reč o putevima, evropske komunikacije nisu namenjene operativnom transferu trupa, a za njihovu modernizaciju će biti potrebno puno vremena i novca, smatra predsednik Veća veterana inženjerskih trupa Nikolaj Topilin.
Ipak, kako navodi, nema sumnje da će NATO i, pre svega, glavni sponzor Alijanse — SAD, rešiti ovaj zadatak. Legendarni evropski auto-putevi, čak i poznate nemačke magistrale, izgrađeni su još za vreme Hitlera, ali nisu uvek pogodni za vojnu svrhu, dodaje on.
Sovjetsko nasleđe
Sa druge strane, najviše problema je na istoku, i to u bivšim zemljama narodne demokratije i u postsovjetskim državama. Putevi u ovim zemljama su ponekad toliko uski, da bi jedan kamion koji se prevrnuo bio u mogućnosti da potpuno zaustavi dalje kretanje vojske.
Međutim, Bjali smatra da je teško da je ovde reč o pripremi za rat koji će se stvarno desiti, pre će biti da je ovo još jedan pokušaj da se Rusiji nametne trka u naoružanju, i da se Moskva uvuče u ovaj proces koji mnogo košta, sa rizikom da ošteti svoju ekonomiju.
„O tome su više puta govorili američki političari, pre svega jastrebovi iz Senata. Njima ne da mira iskustvo u raspadu SSSR-a, čija se taktika primenjivala iz godine u godinu“, zaključuje Bjali.
