Kosovska vlada je, kako se i očekivalo, pokrenula takozvani plan B za formiranje vojske Kosova, čime je izbegnuta izmena Ustava za koju je neophodan i glas Srba.
U tom kontekstu, postojeće kosovske bezbednosne snage, koje već postoje i koje su opremljene kao vojna sila, samo bi promenile svoju namenu, ali ne i ime. No, to svejedno znači da bi Kosovo dobilo svoju vojsku koja po svim analizama neće doneti ništa dobro ne samo Srbiji, nego i celom regionu.
Pitanje koje najviše brine, ne samo Srbe na Kosovu i Srbiju, jeste koja će biti uloga Kfora, međunarodne misije NATO-a, koja je od 1999. godine po Rezoluciji 1244 jedina vojna sila koja može da operiše na Kosovu.
Neke naznake da bi formiranje vojske Kosova moglo da utiče na broj pripadnika Kfora, to jest na njegovo smanjenje, na Kosovu su se već čule nekoliko puta i to iz struktura NATO-a.
Ljuban Karan, potpukovnik KOS-a u penziji, smatra da bi boravak međunarodne vojne misije na Kosovu izgubio smisao ako bi se zaista formirala vojska Kosova. Naš sagovornik odbacuje mogućnost da vojska Kosova preuzme zadatke KFOR-a:
„To jednostavno nije moguće jer SB UN ne može takvu odluku da donese zbog Rusije i Kine“, navodi Karan.
S obzirom da bi 28. novembra mogla da bude promovisana kosovska vojska, kako je za Sputnjik otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Karanu je neobično da Kfor, kao vojna međunarodna misija, to prihvata, pa čak i forsira to na terenu gde je ta ista misija zadužena za bezbednost.
„Samim tim što prihvataju mogućnost formiranja ovakve vojske oni minimiziraju svoju ulogu. To se može smatrati kao priprema za postepeno izvlačenje sa Kosova, jer Kfor ima ulogu stabilizacije Kosova. A formiranje vojske Kosova je u ulozi destabilizacije“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, nas bi trebalo mnogo više da brine dilema da li Kosovo želi da stvori vojnu formaciju koja bi mogla da zauzme sever Kosova, što je ozbiljan problem.
„Svi znamo zbog čega se vojska formira, a to je da bi mogli da okupiraju sever Kosova gde su važni strateški objekti i institucije na Kosovu. Sugeriše se i da bi mogla da se desi neka akcija sa ciljem potpunog etničkog čišćenja ovog dela Kosova, ako ne bude moguće postići dogovor sa Srbijom“, napominje potpukovnik KOS-a u penziji.
S druge strane, naš sagovornik ne misli da NATO želi da napusti ovaj region posebno što prave još jednu bazu u Makedoniji, ali je uveren da NATO, prepuštajući Prištini da formira vojsku, u stvari želi da pritisne Beograd i u Srbiji stvori krizu kao u Makedoniji.
Planirano je da vojska Kosova ima 8.000 vojnika, od kojih bi 3.000 bilo u rezervnom sastavu.
Izdvojeni budžet za nadležno ministarstvo je više od 50 miliona evra, a u tu svrhu bi svake godine bilo izdvajano po dodatnih pet miliona. Glavna razlika između sadašnjih KBS i tih formacija posle usvajanja zakona o transformaciji u oružanu snagu jeste u tome što bi one imale funkciju „odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova“, dakle funkcije zaštite granica, reagovanja u slučaju vanrednog stanja, podizanja vojne gotovosti, itd.
KBS koje sada postoje nemaju takve ingerencije i one su do sada imale samo zaduženja u slučaju prirodnih i elementarnih katastrofa.
