Najkrupnija tačka predloga je oprezan korak ka novom odnosu Crkve i države, koje u Grčkoj nisu razdvojene.
„Država i Crkva imaju zrelosti, mudrosti i osetljivosti da prihvate ispravljanje svog odnosa. Došlo je vreme da se Ustavom eksplicitno učvrsti verska neutralnost grčke države, sa svim što to podrazumeva — regulatorno i u praksi“, rekao je premijer.
Druga predložena izmena Ustava, kojih je ukupno 15, odnosi se na ustavno uspostavljanje proporcionalnog izbornog sistema koji je u Grkoj sada mešovit i može se menjati zakonom, prenosi B 92.
Treća predložena novina je da se smenjivanje Vlade oteža uvođenjem u Ustav „konstruktivnog izglasavanja nepoverenja“ Vladi, tako što Skupština ne može da prihvati ni predlog za glasanje o tome, sem ako unapred, pre glasanja o poverenju, nema nekog drugog kandidata za predsednika Vlade, umesto onoga o čijem poverenju treba da glasa.
Cipras je rekao da to stvara političku stabilnost, pošto se otežava da dođe do prevremenog prestanka mandata, stvarajući uslove za četvorogodišnje političke cikluse, bez taktiziranja i uticaja vaninstitucionalnih političkih centara.
Sledeći predlog za izmenu Ustava Grčke je da se uvede da predsednik Vlade može biti samo neko od poslanika, odnosno, kako je rekao Cipras, „predsednika Vlade nužno mora birati grčki narod“, da bi se „izbeglo ponavljanje vanrednih političkih prilika u kojima se za premijere postavljaju oni koji nisu prošli kroz muku narodnog glasanja“, dodao je on.
Uz to, rekao je Cipras, Siriza insistira na ustavnom „garantovanju prava na referendum po narodnoj inicijativi“, ali samo za „presudna nacionalnog pitanja ili o nekom izglasanom zakonu“.
Predlog za izmenu Ustava Grčke je i uvođenje „narodne zakonodavne inicijative“, pošto sada zakone praktično može da predlaže samo Vlada.
Među ostalim predloženim promenama Ustava su izmena procedure izbora predsednika Republike, uz mogućnost da ga u nekim slučajevima bira i narod, a ne samo poslanici, stroži uslovi osnivanja nezavisnih institucija i regularnih tela koja su se umnožila u Grčkoj, strože regulisanje imuniteta, odnosno pravosudne odgovornosti poslanika i ministara, ograničavanje broja mandata tokom kojih neko može biti poslanik.
Cipras predlaže i ustavnu zabranu privatizacije vode i električne energije, kao i uvođenje u Ustav isključivog prava „socijalnih partnera“ države da, bez njenog mešanja, sami određuju kolika će biti najniža plata — „minimalac“.
Na sve te predloge koji će uskoro biti ozvaničeni kako bi počela procedura promene Ustava, stranke opozicije su listom burno reagovale.
Nabrajajući neispunjena Ciprasova levičarska obećanja i podsećajući ga da je ranije odbijao razrađene predloge za promenu Ustava‚ ukazuju da se tog posla setio tek sada, pola godine pred izbore, na kraju svog mandata, i da u stvari nema vremena ni da proceduralno pokrene promene koje sam predlaže, dok „opsesivno živi u svetu iluzija“‚ kako je prokomentarisala levičarska stranka „To Potami“ (Reka).
Sadašnji Ustav Grčke Republike je donet posle obaranja vojne diktature 1975. godine, temeljito revidiran 1986, a delimično izmenjen i dopunjen 2001. i 2008. godine. Sastoji se od 120 članova u četiri poglavlja koji definišu Grčku Republiku, utvrđuju lična i socijalna prava čija je zaštita pojačana ustavnom revizijom 2001, utvrđuju organizaciju i funkcionisanje države, i, na kraju, sadrže posebne, završne i prelazne odredbe.
Za promenu Ustava je nadležna Skupština, ali ne smeju se menjati odredbe o obliku države — republici, i o ljudskim pravima i slobodama.
Procedura promene Ustava ima više složenih faza, uz niz rokova i glasanja, od kojih se neka moraju ponoviti da bi se potvrdilo postojanje volje za izmenu Ustava. „Zakonski ključ“ je da su rokovi i višegodišnja procedura takvi da poslanički sastav Skupštine koja je pokrenula izmenu Ustava, ne može da tu izmenu izglasa i sprovede, već je to nužno posao narednog skupštinskog sastava, posle redovnih izbora, četiri godine kasnije.
