Vlahović se dotakao mnogih aktuelnih tema, rusko-američkih odnosa, ukrajinske krize, odluke Vaseljenske patrijaršije da prizna autokefalnost raskolničke Ukrajinske pravoslavne crkve, kao i rusko-srpskih odnosa.
Nova raketna kriza između Moskve i Vašingtona, prema Vlahovićevom mišljenju, mnogo je više dramatizovana u medijima nego što je zaista dramatična. I sa jedne i sa druge strane postoje ljudi koji bi voleli da se trka u naoružanju razvije, ali, prema njegovom mišljenju, svi koji najavljuju sukob dve velesile — preteruju.
I sa jedne i sa druge strane ima razumnih ljudi kojima, kako kaže, ne pada na pamet da povedu atomski rat zbog neke male zemlje.
„Što se tiče američke tvrdnje da će da izađu iz postojećeg dogovora, mislim da je to u funkciji američkih izbora. Trampu je potrebno da dokaže Amerikancima da ne popušta Rusima i da vodi tvrdu politiku, za koju se zalažu ljudi u Kongresu i u Senatu. Ali oni odlično znaju da Rusija ima čime da odgovori i mislim da prave trke u naoružanju sa tom vrstom oružja zasad neće biti“, objašnjava Vlahović.
Američki predsednik Donald Tramp poslao je poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da poseti Vašington preko svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji je nedavno posetio Moskvu. Između Putina i Trampa postoji, kako Vlahović kaže, ljudska simpatija, a rusko-američki odnosi, prema njegovom mišljenju, bili bi mnogo bolji da antiruski lobi u Americi ne pritiska Trampa.
Zbog tog pritiska, Tramp u ovom mandatu, uveren je Vlahović, ne može da napravi pomak u rusko-američkim odnosima.
Dve stvari preko kojih Rusija neće ustuknuti u Ukrajini
Iako je američka administracija svesna činjenice da je ukrajinsko političko vođstvo korumpirano, ona toleriše Porošenkov režim jer je on, kako Vlahović kaže, prst u oku Moskvi. Američka administracija ponaša se po davno usvojenom principu: „On je bandit, ali je naš bandit“, kaže Vlahović.
Moskva u Ukrajini, navodi gost Sputnjika, ne može da dozvoli dve stvari — pitanje Krima, koje je za Moskvu završena priča, a druga stvar je da Donjeck i Lugansk dožive sudbinu Srba iz Hrvatske, što je Vladimir Putin i otvoreno poručio Kijevu.
„Ukrajina je pokušavala da provocira pre fudbalskog prvenstva, pa im je Putin rekao da se ne igraju jer će ostati bez pola teritorije. Shvatili su poruku i prestali su sa provokacijama. U Donbasu se događaju takozvani žablji skokovi. Postoji tampon-zona, neutralna teritorija i Ukrajinci na određenim mestima preko svojih diverzanata osvajaju prostor. Ali bez obzira što su oni pomerili zonu gde nisu smeli da ulaze, nisu uspeli da naprave ništa bitno“, kaže Vlahović.
Ukrajinska pravoslavna crkva — američki projekat
Carigradska patrijaršija već dugo se nalazi pod uticajem Vašingtona, kaže Vlahović. On taj podatak ilustruje činjenicom da je jedan od prethodnika sadašnjeg patrijarha Vartolomeja, patrijarh Atenagora, u Istanbul prevezen američkim avionom i da je tursko državljanstvo neophodno da bi neko postao vaseljenski patrijarh, dobio za dva dana.
„Vartolomej je praktično preko noći promenio stav o autokefalnosti (ukrajinske crkve). On je u početku bio protiv raskolnika, ali pod pritiskom američke politike i američkih tajnih službi to je promenio i poslao u Ukrajinu dva svoja egzarha“, objašnjava Vlahović.
Carigradska patrijaršija je mala verska zajednica, sa najvećim brojem vernika na Zapadu, objašnjava gost Lazanskog motive carigradskog patrijarha da prizna autokefalnost ukrajinskim raskolnicima. Na Zapadu, ističe, Carigradska patrijaršija ima oko pet miliona vernika.
„Carigradska patrijaršija se ne nalazi na svojoj teritoriji, nalazi se u Turskoj i američka zaštita toj crkvi igrala je jako veliku ulogu. Ne zaboravimo, pitanje je kako bi oni prošli u Turskoj da iza sebe nisu imali Amerikance. I u znak zahvalnosti, ali i gledanja u perspektivu, oni se drže nekoga ko bi mogao danas-sutra da im bude od pomoći“, kaže Vlahović.
Priznanje Srbiji
Orden Aleksandra Nevskog, kojim je Vladimir Putin odlikovao srpskog predsednika Aleksandra Vučića, može se posmatrati i kao znak zahvalnosti Srbiji zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, ističe naš sagovornik.
Bez obzira na ogromne pritiske kojima je Srbija izložena, naša zemlja nije želela da se pridruži antiruskim sankcijama. Rusi znaju da je srpski narod jedini koji bez velikih računica pokazuje bratsku ljubav prema Rusiji, kaže Vlahović.
Međutim, on izražava žaljenje što srpska privreda nije kadra da ide u korak za bratskim odnosima dva naroda. Osim što Srbija nema dovoljno razvijenu proizvodnju koja bi izvozila na rusko tržište, više ne postoje velike građevinske firme koje bi u Rusiji gradile. Takođe, zaključuje Vlahović, u Rusiji ne postoji nijedna srpska banka koja bi finansijski podržala projekte srpskih firmi.
