U vezi sa tim, NATO namerava da u praksi ispita kako će laser raditi „u različitim konfliktnim situacijama i u različitim geografskim zonama“.
Takva istraživanja već su sprovođena i njihovi rezultati su svima poznati. Organizovanje ponovljenih eksperimenata može se diktirati ne samo vojnim nego i geopolitičkim zadacima, ističu stručnjaci.
„U oblasti razvoja sistema opremljenih laserima visoke snage postignut je toliki napredak da je vrlo verovatno da će se u bliskoj budućnosti članice NATO-a suočiti sa situacijom u kojoj će koalicione sile ili protivnici upotrebiti ove lasere“, tvrdi se u projektu NATO-a.
Severnoatlantska alijansa je zaključila da ne treba oklevati, već da je potrebno ispitati kako laser radi u različitim geografskim zonama. Posebna zabrinutost vojnog bloka povezana je sa pretpostavkom da atmosferski uslovi mogu značajno da smanje ubojitost laserskog zraka.
„Padavine, vlaga, aerosoli i drugi nepovoljni uslovi mogu silno uticati na laserske zrake. Pošto će ovo imati posledice na opseg, ubojitost i neophodno trajanje zračenja, pre upotrebe lasera neophodno je kvantificirati mogući uticaj vremenskih uslova kako bi se pravilno isplanirala i sprovela upotreba lasera na svim etapama neutralizacije cilja“, naglašava se u dokumentu.
Planirano je da ispitivanja budu sprovedena do 2021. godine, a o njihovim rezultatima će biti obaveštene sve članice alijanse, kao i Australija.
Neprobojni oblak
U međuvremenu su naučnici već eksperimentisali sa laserskim oružjem, a eksperimenti su pokazali da je takvo naoružanje efikasno samo u idealnim vremenskim uslovima, ističe vojni stručnjak i urednik magazina „Arsenal otečestva“ Aleksej Leonkov.
„Eksperimenti sa laserskim oružjem su pokazali da njegove sposobnosti opadaju ne samo sa rastojanjem nego i u uslovima atmosferskih pojava kao što su sneg, kiša, magla. Znači, ako se vazdušna meta krije iza oblaka, nemoguće ju je uništiti. U najskorijoj budućnosti korišćenje laserskog oružja u gustim slojevima atmosfere nije predviđeno“, naglasio je stručnjak.
Leonkov je takođe napomenuo da se Amerikanci odavno bave razvijanjem laserskog oružja. U julu 2017. godine američka ratna mornarica je izvestila o testiranju laserskog oružja u Persijskom zalivu, kada je desantni brod „Pons“ pomoću lasera uništio mali dron, ali to se odvijalo u idealnim vremenskim uslovima.
Široka upotreba laserskih sistema je i dalje izazov, smatra predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.
„U ovoj fazi je verovatnoća upotrebe laserskih sistema kao ravnopravnog oružja veoma mala, jer na njega utiču različiti faktori sredine u kojoj se koristi, na primer gustina vazdušnog sloja, uticaj vremenskih uslova, na primer kiše, koja stvara refleksiju. Pored toga, imajući u vidu da je ovo energetsko oružje, ono je veoma podložno temperaturnim uticajima“, naglasio je stručnjak. Prema njegovim rečima, lasersko oružje trenutno služi kao sistem za navođenje i ciljanje, a za korišćenje takvog oružja kao odvojene borbene jedinice potreban je ozbiljan tehnološki razvoj.
Laseri za Evropu
Međutim, NATO, a pre svega SAD, polažu velike nade u lasersko oružje.
„SAD pokušavaju da istaknu svoje prioritete. Nakon što je svet saznao o našim uspesima u razvoju novih vrsta oružja, SAD su morale da prebace laserske sisteme u Evropu i naravno da to pokazuje želju SAD da povećaju svoje sposobnosti“, izjavio je doktor političkih nauka Andrej Koškin.
Podsetimo da je u martu ove godine američka vojska prebacila u Nemačku oklopni transporter „Strajker“, koji je opremljen mobilnim visokoenergetskim laserom. Prema saopštenju Pentagona, transporter bi trebalo da dopuni tradicionalne raketne sisteme protivvazdušne odbrane, a pomoći će i u proceni mogućnosti takvog lasera u evropskim uslovima.
Vašington je naglasio da će demonstracija takvog oružja podstaći druge zemlje-članice NATO-a da sarađuju sa SAD na stvaranju novih sistema za obuku na teritoriji Evrope, čiji bi uslovi omogućili testiranje laserskog oružja bez ikakvih ograničenja.