„Evropska unija za sada nema zajednički stav po pitanju konačnog rešenja kosovskog pitanja“, precizira Kukan u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug i dodaje da se još radi na usklađivanju i definisanju zajedničkog stava Unije po tom pitanju.
On napominje da će Merkelova ostati na poziciji kancelarke još godinu dana ili nešto više, ali da je na Evropskoj uniji da „precizira kako će taj stav izgledati“.
Na pitanje da li je u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razgovarao u ponedeljak u Beogradu, izneo neke sugestije u kojem pravcu bi trebalo tražiti rešenje, Kukan kaže da je u tom susretu bilo reči o svim problemima, a ne samo o dijalogu sa Prištinom, koji, inače, smatra veoma važnim.
„Predstavljajući stavove Evropskog parlamenta, ja sam mu preneo da očekujemo rešenje koje će proizaći iz dijaloga i samo kroz dijalog, ali koje će biti pre svega dugoročno“, ističe Kukan.
Vučiću je, kaže, potvrdio i da je pravnoobavezujući sporazum preduslov za dalji put Srbije ka Evropskoj uniji.
„Koliko god da je dijalog težak, koliko god da za to treba vremena, u svakom slučaju, Srbija, da bi postala članica Evropske unije, mora da ispuni taj zadatak“, ukazuje evropski poslanik.
Na pitanje da li je ideja razgraničenja zapravo još živa, Kukan navodi da Brisel veoma pomno prati tok dijaloga, ali da im i dalje nisu jasne određene pojedinosti o mogućem sporazumu, koji bi podrazumevao razgraničenje ili korekciju granice.
Na pitanje da li Beograd i Priština mogu sami da dođu do rešenja, Kukan odgovara:
„Mi ćemo biti ponosni ako oba partnera pronađu rešenje, odnosno postignu sporazum, ali neće biti postignut nikakav sporazum ako taj sporazum ne bude usklađen sa međunarodnim pravom.“
Ističe i da to mora biti sporazum koji neće destabilizovati situaciju u celom regionu Zapadnog Balkana, te da to podrazumeva nekoliko uslova koje potencijalni sporazum mora da ispuni.
Povodom medijskih spekulacija da bi susret lidera SAD, Rusije, Francuske i Nemačke u Parizu, tokom proslave 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, mogao da donese preokret i napredak u traženju konačnog rešenja za Kosovo, Kukan smatra da ne treba gajiti prevelike nade.
„Bio bih veoma srećan ako bi se to dogodilo, ali smatram da je to previše dobro da bi bilo istinito. Hajde da sačekamo, mada sam ja malo skeptičan po tom pitanju“, ističe Eduard Kukan.
On napominje da će Brisel nastaviti da vodi pregovore, ali skreće paznju na tajming i okolnosti u kojima će se dalje rešavati to pitanje.
„U maju imamo evropske izbore, imaćemo novi sastav Evropskog parlamenta nakon sledećeg leta i niko ne zna ko će biti u njemu. Zato smatram da ovo vreme što nam je preostalo sa Mogerinijevom moramo da iskoristimo veoma efektivno. Treba da budemo svesni vremena koje imamo u svim ovim okolnostima. Znam da je situacija teška, postoje teška pitanja koja treba da se razreše, ali mi moramo da damo sve od sebe“, kaže Kukan.
Za njega je 2025. godina veoma važan datum koji je bio postavljen od strane predsednika Evropske komisije.
„Ja smatram da je to orijentacioni datum i ja sam juče tokom sastanaka u Beogradu rekao da se u ovoj fazi Srbija veoma sporo kreće ka EU da bi uspela da se pridruži 2025. godine“, ističe Kukan i sugeriše da se pregovori o poglavljima znatno ubrzaju.
„Smatram da je to dostižan datum, ali takođe da je potrebno mnogo toga uraditi, a to zahteva svu energiju u aktivnostima sa obe strane“, naglašava evropski poslanik.
Kada je reč o sledećem samitu Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, smatra da je najavljivani datum samita u Zagrebu, 2020. godine, preambiciozan.
„Mi smo prethodni samit imali 2003. godine. A sledeći u Sofiji je održan nakon 15 godina. Ako pričamo o 2020. godini, što je samo nakon dve godine, ja se bojim da će to biti inflacija samita“, dodaje Kukan.
Kukan misli da samit treba dobro pripremiti kako bi doneo neke rezultate.
