Uz čestitke predsedniku Vučiću za dobijanje ruskog ordena koji se ne daje često i znači mnogo, zamolili smo ga da nam kaže kako vidi gest ruskog predsednika.
— Kada sam čuo za tu mogućnost, bio sam vrlo ponosan. Vladimir Vladimirovič nije čovek koji često daje takvo ordenje i ja nisam predsednik koji voli da deli odlikovanja. A kada pogledate ko je dobio Orden Aleksandra Nevskog od Srba — Aleksandar Karađorđević, Nikola Pašić, pre toga Sava Vladislavić… Biti sa takvim ljudima je ogromna čast, lično za mene, ali to je i ogromna čast za Republiku Srbiju.
Da budem iskren, još ne verujem sasvim, mada sam sa zvaničnog mesta dobio potvrdu, da je moguće da dobijem Orden Aleksandra Nevskog. Ja ću da sačekam sredinu januara kada predsednik Putin dolazi u Beograd. Imam na zidu svoje radne sobe dve stvari: Orden Republike Srpske i titulu počasnog doktorata MGIMO. Na drugom manjem zidu imam 50 takvih stvari, ali na tom glavnom samo ove dve stvari i tu će doći Orden kao treća stvar i to ukoliko se pokaže istinitim da takav orden mogu da dobijem.
Šta to Rusija ceni u politici koju vodite, pa ste zaslužili ovako visoko priznanje?
— Uz činjenicu da dobro poznajem predsednika Putina, da sam počastvovan činjenicom da sam ga video više puta nego svi ostali ljudi u Srbiji zajedno, dakle iz svih prethodnih perioda, mislim da je razlog pozicija Srbije kao nezavisne države u izuzetno teškim okolnostima. Činjenicom da je Srbija uspela da sačuva svoju nezavisnost, suverenost u odlučivanju, da Srbija kada kaže da neće da uvede sankcije Rusiji, ili kada kaže da je na evropskom putu, ili kada kaže neće u NATO, da Srbija to misli i da ume da održi tu poziciju. Ja sam veoma srećan što predsednik Putin poštuje takvu poziciju Srbije. Mi smo teritorijalno i brojčano mala zemlja i mali narod, što ne znači da je naš duh mali. Naprotiv, on je veliki i značajan i za Evropu celu i, da ne preteram, za čovečanstvo. Ali smo mali u merljivim stvarima.
Da li je lako održati takvu poziciju u situaciji kad se ona razlikuje od stavova mnogih svetskih moćnika?
— I izdržati sve teške pritiske, čuvati zemlju na vetrometini puteva i praviti dinamični progres, kao što ga Srbija pravi, po priznanju i rečima svih drugih — naravno, naš narod je uvek nezadovoljan, želi brže, želi više, što nije nekad ni realno ni lako — ali sve to uspevamo. Ja mislim da je to ključni razlog zašto predsednik Putin ukazuje ovakvo poštovanje Republici Srbiji. Mislim da on dobro razume, za razliku od mnogih i u Srbiji i u Rusiji koji bi uvek želeli da vide nešto drugo, mislim da predsednik Putin perfektno razume poziciju Srbije, zna koliko je ona teška i složena, zna koliko nije lako velikoj i moćnoj Rusiji, onda možete da mislite u kakvoj je poziciji malena Srbija.
Bilo je još situacija kada je Putin pokazao svoj odnos prema Srbiji…
— Bio sam 9. maja njegov počasni gost zajedno sa premijerom Netanijahuom na Paradi pobede i Besmrtnom puku. To je čast koja se ukazuje jednom u životu. Ja sam srećan što sam tu čast mogao da primim. Da vam govorim sasvim lično kakva je reakcija moga oca, mislim da je najsrećniji na svetu zbog onog što je juče mogao da čuje. Jer je njegov otac pre nego što su ga ustaše ubile — a bio je među najbogatijima, imao je dva kamiona u to vreme — želeo da na svom najboljem đogatu ode do Moskve. Nije razumeo kolika je to daljina, pa se zaustavio negde kod Doboja, shvatio je i vratio se nazad. Stavio je sve blago koje je imao u bisage, želeo je samo da poseti Moskvu…
Danas ste se sreli sa Srbima sa Kosova. O čemu ste razgovarali?
— Što se tiče današnjeg razgovora sa Srbima, prioritetna tema je bila ekonomsko snalaženje i jačanje. Mi danas imamo novca. Nama više novac nije problem, ali ja ne mogu da vas lažem i da vam kažem da će u Veliku Hoču da ode investitor koji će da zaposli Srbe. Neće, ljudi! Neće niko. Mi moramo to da držimo i pomognemo odavde kao država. Investitore kao država možemo da odvedemo na sever Kosova ili na onaj deo što se naslanja na centralnu Srbiju. To vam je Veliko i Malo Ropotovo, Ranilug, ovamo do Prilepnice, Šilovo… Sve drugo neće zato što moraju da poštuju dva sistema, čak i na ovaj način, i to ćemo da postižemo velikim subvencijama, velikim državnim podsticajima, dakle finansijskim. To mogu samo naši privrednici. Stranci će se za to teško odlučivati, veoma teško, i tu ne treba niko da ima iluzije… Ovde govorim o državnoj podršci našem narodu na KiM, koja mora da bude još veća i još snažnija. Od izgradnje najmodernijeg kliničkog centra u Mitrovici, od izgradnje dva ili tri mosta, koji će da povezuju srpska mesta, srpska naselja, naravno, pronalaženje načina da se ljudi zaposle — do izgradnje čitavih stambenih naselja. Mnoge stvari možemo da pomognemo i da uradimo i to možemo tek danas kada imamo više novca.
Da li će to pomoći da se osećaju bolje i da žive bolje?
— Da li će ti ljudi imati sladak život bez obzira na to? Neće, težak je to život i zato sam zahvalan što su opstali na svojim ognjištima, jer čuvaju tu luču srpskoga roda, a moramo da pomažemo, i pomažemo, jer treba da znate da nastavnik u Lešku ima značajno veća primanja, nego nastavnik u Vranju jer dajemo poseban kosovski dodatak. Spreman sam da razgovaramo da ga povećamo, da ga pojačamo, jer to možemo da platimo, ali ne znam da li ćemo i koliko time ostvariti bolje rezultate, jer se vraćam na ono — veoma, veoma sam uplašen zbog albanske odlučnosti, ili da to prevedem na srpski jezik — iznenađen sam odlučnošću mnogih iz sveta da nas dovedu pred svršen čin i da nam kažu: „Sad više nemamo o čemu da pregovaramo, više nemamo o čemu da razgovaramo. Ovako Srbi, kako ste prošli sa Interpolom, kako ste prošli sa kosovskom vojskom, to vam je sudbina i to će vam se dogoditi“.
Mediji su ovih dana prepuni nagađanja šta nam donose brojni predstavnici zapadnih sila. Čitala sam danas novine u kojima piše da je Bolton u Rusiji sa Lavrovom dogovorio nekakvo rešenje i sad je na nama otprilike da ga prihvatimo.
— Moje nisu takve. Ja sam dobio poruku Sergeja Lavrova.
Ni moje. Prema mojim izvorima, Srbi su zapravo tražili podršku Rusije za neko svoje rešenje…
— Prvi put smo pred predsednikom Putinom razgovarali, prvi put je zvanično na sastanku Džon Bolton pokrenuo to pitanje i ja sam obavešten od strane gospodina Lavrova o tome. On nije rekao da je gospodin Bolton bio nekorektan, ali je ponovio nedvosmislenu poziciju Rusije, koju je predsednik Putin izneo poslednji put u razgovoru sa mnom.
Da neće biti rešenja bez Srba?
— Da, ali je suština u tome da mi se čini da neki ljudi u jednom delu sveta misle kako je to sve otprilike završeno, samo neko treba da sedne da nešto potpisuje. Pošto ne postoji niko ko bi to znao bolje od mene koliko smo blizu ili daleko, ja vam kažem da smo veoma, veoma daleko, nažalost. Što se tiče brzine odlučivanja, ja bih voleo da mi sutra možemo da pronađemo kompromisno rešenje, ali to neće biti slučaj. A da li još nekome iz geopolitičkog razloga žuri ili ne, to i ono što mislim, ne bih smeo javno da govorim i komentarišem. Nekakvo kompromisno rešenje, za koje smatram da je mnogo daleko, značilo bi mnogo za Srbiju, ali upravo zato mi se čini da svi ovi potezi i sve ovo što će se zbivati u novembru vodi u suprotnom smeru.
Bojite li se da će, kao mnogo puta ranije, velike sile rešiti naš problem bez nas? Ja ne verujem u mogućnost da Rusija pristane na nešto što joj Amerika predloži mimo naše volje, ali mogu li pokušati da našu neku varijantu izvedu mimo Rusije i da nam kažu da je od sutra tu zid, granica…?
— Kao što nije moguće napraviti rešenje bez Amerike, svakako je nemoguće napraviti rešenje bez Rusije. Svakako je nemoguće bez Evropske unije, a posebno je svima nemoguće bez Srbije. To sve mora da se uveže i zato kažem da nisam preveliki optimista, iako je jasno da bih želeo da postignemo kompromis. Kako misle da naprave dogovor bez Rusije? Kako će to da izvedu u Savetu bezbednosti UN, u Generalnoj skupštini? Nema načina. Nije moje da kukam, ni da se žalim. Svaki dan imamo veoma teške razgovore oko Kosova, i to postaje sve teže.
Možete li nam reći zašto je odjednom maksimalno intenziviran pritisak na nas da donesemo odluku o Kosmetu onako kako se to njima dopada. Svedoci smo svakodnevnog hodočašća zapadnih zvaničnika koji traže samo jedno — da priznamo Kosovo?
— Da pokušavaju da nam nametnu rešenje, to je činjenica… Nije moje da kukam i da plačem i da se žalim. Ali svaki dan imamo veoma teške razgovore o Kosovu i to postaje sve teže. Samo se nadam da će ljudi razumeti da je važnije od svega da smo uspeli da sačuvamo mir, a to smo uspeli i kroz razgovore. To je važan deo dijaloga, makar on i ne doneo ispunjavanje obaveza druge strane. Ljudi nam nisu ginuli, osim u incidentima. Uspevamo da sačuvamo naše ljude na Kosovu i Metohiji i to je najvažnije. Rekao sam da sam uplašen za ono što će biti, ali to je ružičast pogled na ono što stvarno osećam. Imam ogromnu zabrinutost uz veliki i ogroman strah, ne za sebe, već za naš narod i našu zemlju.
Očekujete li da se 11. novembra u Parizu, gde ćete razgovarati i sa najvažnijim svetskim liderima, pokrenu i neki ozbiljniji razgovori o Kosovu? Može li to biti i začetak neke buduće međunarodne konferencije o sudbini južne srpske pokrajine?
— U Parizu ću se videti sa svetskim državnicima. Spreman sam, a još nemamo nikakvu potvrdu toga, da razgovaram sa Tačijem ako neko želi da organizuje taj susret i na marginama. Taj posrednik mora da bude EU jer smo mi ranije pristali na takvu vrstu pokroviteljstva. To bi mogao, na primer, da bude i francuski predsednik. Ali, da će taj susret dovesti do rešenja, to nije moguće. To je toliko nerealno da prosto ne mogu ni da komentarišem.
Možemo li da razbistrimo spekulacije o tome šta ste razgovarali u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom? Pojavila su se medijska „saznanja“ da ste vi predložili podelu Kosova, a on rekao da to ne dolazi u obzir…
— Nikad neću govoriti o tome šta pričam sa predsednikom Putinom u četiri oka.
Videlo ste da ste sa sastanka izašli zadovoljni…
— Veoma zadovoljan. Moj prvi susret sa Putinom bio je još u Sočiju kada sam bio sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem. Rusi su, odmerivši odnose političkih snaga u Srbiji, odredili i format da budu i tri zvaničnika Rusije sa njihove strane. Od tog trenutka do danas, po pitanju Kosova i Metohije uvek smo se dobro, dobro, razumeli. To je sve što imam da kažem.
A šta kažete Putinu kad vas pita: Šta Srbija zapravo želi kad je reč o Kosovu i Metohiji?
— Ja mu kažem šta želimo. To je ono da dobijemo najviše što možemo za svoj narod i državu, a da izgubimo najmanje što moramo. O detaljima ne mogu da govorim. To je jedan od razloga što mogu da govorim i sa predsednikom Putinom i sa ostalim državnicima. Što nikada u javnost neće procureti detalji sa naših sastanaka. Možete da mislite šta bi se sve pojavljivalo u štampi da neki drugi imaju čast da dobiju Orden Aleksandra Nevskog. Moj posao je da radim za zemlju, a tada priče sa Putinom ne mogu da idu u javnost.
Šta očekujete od Putinove posete Srbiji sredinom januara? Očekujete li da to bude više od zvanične, državničke posete?
— Očekujem mnogo važnih stvari i mnogo važnih sporazuma. Pre svega iz oblasti ekonomije, energetike, infrastrukture, verujem, i politike. Mi smo stoprocentno zavisni od ruskog gasa. Ja ne znam kakvi će dalje biti odnosi Rusije sa Ukrajinom. Super ako su se dogovorili sa Merkelovom da gasovod ide u jednom ili dva smera, ali moj posao je da pokušam da obezbedim da u Srbiju nesmetano teče gas. Jer to je uslov našeg razvitka u budućnosti. Mi sada tražimo tri milijarde kubnih metara gasa, a za sedam-osam godina tražićemo pet milijardi. Jer to je osnov za industrijalizaciju Srbije. Kada napravimo gasovod i dve gasne stanice, neuporedivo ćemo brže da se razvijamo. Očekujem odlične rezultate i mislim i da će predsednik Putin biti zadovoljan. Kada sam upoznao Putina na sastanku u Sočiju bili smo primorani da slušamo predstavnike ruske države, naravno da o tome nije govorio predsednik Rusije, kako Srbija ne plaća svoje obaveze. Danas, mi ne dugujemo ni dinara. Sve obaveze ispunjavamo. Mi smo kredibilan partner. Više nismo neko kome treba pomoći, sa nama se sklapa posao. Sa Rusijom želimo još snažniju, bolju i uspešniju saradnju. I imaćemo je po svim drugim pitanjima, uključujući politička i ekonomska.
Verujete li da odlazak Angele Merkel, a znamo da je cenite, može doneti boljitak za Srbiju pošto se ona otvoreno zalaže za nezavisno Kosovo?
— Plašim se da ne. I to nema veze sa našim ličnim odnosom. Nemam pravo da budem ličan. Ne razmišljam o tome da li volim i ne volim nekoga. Taj neko je značio Srbiji. Ne zaboravite krizu koju smo imali sa Hrvatskom i nerazumljivi gest premijera Hrvatske Milanovića, koji je uveo sankcije Srbije kad je prvi put video migranta na granici svoje zemlje. Rekao je: „Što ih ne terate u Mađarsku?“ Pa kako da ih teram kad su Mađari postavili zid i stavili vodene topove i bodljikavu žicu. Da tada nije bilo Angele Merkel, ko zna kako bi se sukob Srbije i Hrvatske završio. To, dakle, nije lična stvar.
Znači, ne mislite da zbog promena u Nemačkoj za nas dolazi bolje vreme?
— Ne mislim. Da vam postavim kontrapitanje pošto znam da Sputnjik ume iz drugačijeg ugla da analizira stvari. Imamo uskoro izbore za evropski parlament. A kakva će pozicija Srbije da bude ako se svi udruže protiv koalicije narodnjačkih i desnih konzervativnih stranaka. Ako se udruže liberali, socijaldemokrate, zeleni, socijalisti, komunisti i ostali. Kakva će nam onda pozicija biti. Bolje da ne dajem odgovor. Ako se ovo desi, a stvari idu u ovom smeru, šta ćemo onda?
Ceo intervju pogledajte u video-prilogu ili slušajte na radiju u 21 sat.
