Pentagon je u oktobru u američku vazdušnu bazu „Ramštajn“ u Nemačkoj isporučio oko sto kontejnera sa različitim oružjem i municijom. Kako se navodi, sadržaj kontejnera je predviđen za osiguranje „operativne reakcije na pretnju agresivnih igrača“, a reč je o najvećoj isporuci municije SAD u Evropu od 1999. godine, kada je američko ratno vazduhoplovstvo izvelo oko 900 naleta na Jugoslaviju.
Podsetimo, avio-baza „Ramštajn“ je najveća baza američkog ratnog vazduhoplovstva u inostranstvu, a pretpostavlja se i da je centar za kontrolu letova dronova.
Jurij Kofner, moskovski stručnjak za nemačko-američke odnose, za Sputnjik ocenjuje da je ovaj potez Pentagona učinjen javno u cilju opomene ruskoj javnosti, kao i jednom delu stručne javnosti, kako bi se pokazalo da SAD imaju čvrstu nameru da sprovode svoje interese u Evropi i da nisu spremni na bilo kakve ustupke.
„Vašington je objavio da izlazi iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa i to je još jedan korak koji pokazuje agresivne namere SAD, jer očigledno Evropu smatraju svojom gubernijom i ponašaju se kao da mogu raditi ono što oni žele. Ne mislim da je ovaj korak bio i znak ruskom vojnom vrhu, jer bi vojni obaveštajci svakako saznali za ovaj potez. Poenta je bila da se ovo uradi javno kako bi imalo što veći odjek među širokom publikom“, ocenjuje Kofner.
Prema njegovom mišljenju, svi razumni ljudi se nadaju da ovo nije „Jugoslavija dva“.
„Jasno je da Amerikanci koriste nepostojeću ’rusku opasnost‘ kako bi ojačali svoje pozicije u Evropi, a vojna komponenta je samo jedan deo priče. Bojim se da će za dve ili tri godine dok Tramp bude bio na vlasti ili pak posle Trampa, Amerikanci ponovo pokušati da potpišu sa Evropom Transatlantski trgovačko-ekonomski sporazum o partnerstvu, koji neće biti u interesima EU. Jasno je da će biti korišćen bilo koji način koji primorava Evropljane na ustupke Americi“, napominje Kofner.
Gomilanje naoružanja u američkoj bazi u Nemačkoj predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač vidi kao nastavak jedne rigidne politike stare američke administracije u Evropi koju, kako kaže, sledi i deo nove administracije u SAD zajedno sa Velikom Britanijom.
„Posle povlačenja linije podele u Evropi i izazivanja lokalnih žarišta u Gruziji i Ukrajini, kao i planiranja novih kriza u Pridnjestrovlju i Moldaviji i uopšte tog vojnog nastupa Zapada prema Istoku, bilo je logično da se povremeno pojavljuju ovakvi militaristički indikatori i strateške odrednice. To za mnoge ozbiljne analitičare nije ništa novo i takvih događaja biće i u budućnosti sve dok ključna administracija u Sjedinjenim Američkim Državama ne pobedi duboku državu i ne prizove se racionalnom donošenju odluka, jer Evropu i njenu budućnost neće rešiti nikakav regionalni rat niti gomilanje vojnih efektiva duž te linije podele od baltičkih država do Bliskog istoka“, ocenjuje Kovač.
On napominje da kontejneri sa naoružanjem zapravo većim delom nisu namenjeni samo za jedinice SAD i Velike Britanije u Evropi, već i za one „poslušne“ države koje su u tranziciji.
„Pre svega mislim na preoružavanje vojske ukrajinskog režima, u skladu sa strateškim smernicama koje imaju prema rešavanju krize u Ukrajini. Svesni smo i informacija da se čine pokušaji preoružavanja i drugih država duž te linije podele u Evropi. Ovde pre svega mislim na gruzijsku vojsku, pa čak i na pokušaj da se preoružava jermenska vojska i da se na taj način preoblikuje rukovodstvo u Jermeniji koje će biti potpuno pod uticajem Zapada“, ukazuje Kovač.
Komentarišući činjenicu da je pomenuto oružje i municija isporučeno upravo u američku bazu u Nemačkoj, Kovač kaže da Nemačka, uslovno rečeno, još nije slobodna država, dok god su na njenoj teritoriji bazirane američke i britanske snage.
Prema njegovim rečima, sloboda nemačkog naroda i nemačke države i njeno samostalno donošenje strateških odluka i uticaj na odluke na nivou Evropske unije nije moguće dok ne kontroliše i tu vojnu dimenziju.
„Nije isključeno ni da je deo jačanja vojnih efektiva u samoj Nemačkoj pod političkom instrukcijom Zapada i pod političkim opravdanjem takozvane spoljne pretnje. Zapad sve čini da ne dozvoli tu prirodnu vezu između nemačke tehnologije i nemačkih potreba za resursima i potrebe Rusije za prodajom svojih energenata prema Nemačkoj i centralnoj Evropi. Otud i jeste uspostavljena ta linija podele sa nečijom namerom da se trasira taj neki budući regionalni rat u Evropi koji bi doneo nesreću svima, a posebno narodima koji žive i sa jedne i sa druge strane te linije podele“, zaključuje Kovač za Sputnjik.
