Zajedničko korišćenje tradicionalnog pomorskog naoružanja i dronova trebalo bi da poboljša kontrolu nad morima, „pošto je NATO zabrinut zbog porasta pretnji od ruskih podmornica, jer je u vreme Putinove vladavine Rusija formirala nova, još neprimetnija plovila koje se koriste u severnom Atlantiku i u taj resurs ulažu sve više“, prenosi „Difens njuz“.
Potpisani plan naglašava važnost uloge bespilotnih sistema koji se koriste za borbu protiv neuhvatljivih podmornica.
Ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Baranec, za Sputnjik kaže da zemlje-članice NATO-a odavno rade na izradi specijalnih projekata koji obuhvataju stvaranje bespilotnih pomorskih sistema.
„To mogu biti podvodni roboti kojima se upravlja sa palube broda. Takav robot se spušta na određenu dubinu, pomoću telekamere on, recimo, ispituje podvodnu minu, preseca kabl, zatim podiže minu na vrh, gde ona biva uništena. Druga vrsta tehnologije može biti stvaranje malih bespilotnih torpeda sa navođenjem. Ona pronalaze neprijateljski podvodni objekat i napadaju ga. Razvoj ove tehnike je dobar, jer se tako čuva ljudstvo, životi vojnika“, kaže Baranec.
Dodaje da se u svetu sve više modernizuju sredstva za vođenje rata na moru. Naglasak je kako na robotizaciji tako i na stvaranju sistema malih razmera koji će se koristiti za borbu protiv podvodnih neprijateljskih sila, kaže on.
„Podmornica je veliki objekat i detektuju je akustički sistemi, dok su mali roboti dosta praktičniji — napadaju malim snagama, ali sa dovoljno municije koja može da nanese štetu podmornici. Ovo ukazuje na to da NATO razmatra taktiku i strategiju vođenja podvodnih ratova. Mi u Rusiji takođe radimo na tome. Razvili smo veoma moćan podvodni bespilotni aparat ’Posejdon‘“, podseća Baranec.
Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić, međutim, kaže da ruska mornarica na raspolaganju ima manje podmornica nego bilo kada u istoriji. Prema njegovim rečima, iako se ulaže u razvoj novih, i to impresivno izgleda, flota je daleko od dolaska na nivo prisustva na okeanima koje je imala u vreme Hladnog rata. Ovo je važno naglasiti da bi se shvatilo da su dobrim delom razlozi za potpisivanje ovakvog plana u okviru NATO-a daleko od vojnih, to je sjajna prilika da se namaknu pare firmama koje rade na razvoju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme, kaže Radić.
„Analitičari sa Zapada kažu planira se, biće, razvija se, ali to je pre svega interes kompanija koje mogu da prodaju visoku tehnologiju i koje, stimulišući strah, obezbeđuju novac za svoje projekte. U takvim naslovima ima više interesa vodećih kompanija nego što se zaista na vojnom planu neki problemi vide kao opasnost. Rok ulaska novih ruskih podmornica u naoružanje je dosta prolongiran, ruski podmornički sastavi će živnuti u drugoj polovini 2020. godine“, tvrdi Radić.
On dodaje da to zahteva preventivni odgovor NATO-a, ali je akcenat ipak na interesima kompanija koje uvek imaju spremne odgovore, samo očekuju novac. Mnogo toga što se dešava na relaciji Rusija—NATO u ovom trenutku kao podlogu ima finansijske potrebe kompanija, kaže on, i dodaje da su ovu priču najverovatnije inicirale Sjedinjene Države.
„U ovome treba prepoznati i Trampovu jasnu viziju, njegovu želju da američke kompanije preuzmu što veći udeo u snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom evropskih članica NATO-a. Iza nas je period u kome je Evropa nastojala da bude što samostalnija, evropske korporacije su nastojale da podmire svoje potrebe, pre svega iz finansijskih razloga, da pare ostanu kod kuće. Sa Trampovom erom nailazi talas u kom će se insistirati na tome da više para odlazi američkim firmama“, kaže ovaj vojni analitičar.
Trka pod vodom se nastavlja. Prošle nedelje su SAD pustile u rad najnovije atomske podmornice SSN-791 „Delaver“ i SSN-792 „Vermont“, koje su ojačane krstarećim raketama „tomahavk“. Rusija je ovih dana obznanila da će podmornice projekta „Borej A“ i „Jasen M“ — atomske podmornice „Knez Vladimir“ i „Kazanj“ — postati deo Ratne mornarice sledeće godine.
