U Varšavi završavaju demontažu spomenika Zahvalnosti Crvenoj armiji, nakon što je ove jeseni u Poljskoj stupio na snagu zakon o zabrani propagande komunizma ili bilo kog totalitarnog poretka, koji predviđa uklanjanje sovjetskih spomenika. Takvih je u toj zemlji više od 450, od čega su 230 spomenici vojnicima Crvene armije.
„U Evropi se danas dešavaju neobjašnjivi događaji i metamorfoze — u Ukrajini, Poljskoj, Pribaltiku“, kaže Sergej Gluščenko i dodaje da se na to mirno gleda. On podseća da se u Letoniji održavaju marševi esesovaca, dok u Letoniji za koncentracioni logor Salaspils kažu da je bio samo „radni logor“.
„Logor u kome je stradalo na desetine hiljada ljudi, mahom dece, parlament Letonije je proglasio radnim logorom. Kako se ispostavlja, tamo su samo raspoređivali ljude na posao i nije bilo nikakvih žrtava. A istorijske činjenice kažu da je tamo umrlo na hiljade dece čiju su krv uzimali za ranjene nemačke vojnike“, konstatuje sa žaljenjem Gluščenko.
Kao još jedan šokantan primer nedopustivog prekrajanja istorije navodi i uklanjanje spomenika sovjetskim vojnicima koji su poginuli u tenkovskoj bici u Litvaniji, koji je prvo pre nekoliko godina oštećen u eksploziji, a sada i buldožerom sravnjen sa zemljom.
Bilo je i pokušaja da se prikaže da su fašisti pobedili čuvenu Panfilovsku diviziju kod Prohorovke u Moskovskoj oblasti, u herojskoj bici novembra 1941. godine.
„Kažu, nije ni bilo Panfilovske divizije nego ju je izmislila sovjetska propaganda. Ali postoje svedočenja ljudi koji su preživeli tu bitku, njih trojice, postoje i grobovi“, navodi Gluščenko.
On podseća da je sovjetska Crvena armija bila višenacionalna, da se u njoj nisu delili po tome ko je odakle već su svi bili braća koja su se objedinila oko zajedničkog cilja pobede nad fašizmom.
Cilj naše i ostalih nevladinih organizacija, ističe sagovornik Sputnjika, treba da bude da se borimo da se to ne zaboravi.
Centar „Memorijal“ nedavno je, na dan 75. godišnjice ustanka u poljskom koncentracionom logoru Sobibor, u okviru projekta „Očuvanje istorije pružanja otpora u logorima“, organizovao obeležavanje tog datuma u Narodnom muzeju u Nišu, delu koji pripada memorijalnom kompleksu „Crveni krst“.
V Varšave prodolžaetsя snos pamяtnika Krasnoй Armii na meste bratskoй mogilы sovetskih soldat. pic.twitter.com/PnQmcYsxLB
— Mirovыe RIA Novosti (@RIA_Worldnews) 22. oktobar 2018.
Manifestacija je počela polaganjem venaca i cveća na dva spomenika, zatim je prikazan umetnički filma „Sobibor“, održano predavanje na temu „Istorija ustanaka u logorima“, a na kraju su učesnici pustili sto balona u čast sećanja na žrtve nacizma.
Kako kaže Gluščenko, želja je bila da se pokaže da i Srbija pamti te tužne događaje. A da je tako pokazuje i manifestacija Besmrtni puk, koja je ove godine održana u Srbiji treći put.
Gluščenko, koji je koordinator Besmrtnog puka za Srbiju, kaže da praktično svuda u Srbiji ova organizacija nailazi na veliki odjek.
„Prošle godine i 2016. Puk smo uspeli da organizujemo samo u Beogradu i Banjaluci, a ove godine sasvim neočekivano — mada je postojao plan širenja — Puk je održan u čak sedam gradova i to uglavnom zahvaljujući inicijativi samih Srba i srpskih udruženja, veteranskih organizacija. Očekujemo da će se naredne godine priključiti bar još 3-4 grada“, kaže Gluščenko.
Prema njegovim rečima, još jedna inicijativa Centra „Memorijal“ je i da se u aprilu 2019. organizuje zajednička rusko-srpska akcija koja bi bila posvećena traženju grobova nestalih vojnika.
„Želja nam je da zajedno sa pokretom za traganje Rusije organizujemo kamp, zasad ne znamo na kojoj tačno lokaciji, i da pokušamo da nađemo grobove vojnika. A podaci koje smo prikupili govore o velikom broju vojnika čija tela nisu pronađena i koji nisu sahranjeni uz počasti. U Srbiji pritom nema nijednog odreda za traganje“, objašnjava Gluščenko
On se na kraju zahvalio na podršci Arhivu Beograda, Arhivu Jugoslavije, Ministarstvu odbrane Srbije, kao i Sputnjiku, koji je, kako je istakao, pružio medijsku podršku akciji Besmrtni puk.
