Da bi se savladali lokalni planinski putevi, najbolje je koristiti džip ili kamion. Put iz Damaska vodi pored sela na području Vadi Barada. Planine, reka i zelenilo ocrtavaju najlepše pejzaže okoline Damaska. Do Džamije se može stići i sa međunarodnog puta Damask-Bejrut.
Pored Džamije iz 16. veka nalazi se i Pećina prve krvi, gde se, prema legendi, desilo bratoubistvo. Dužina sarkofaga u kojem je sahranjen Avelj iznosi sedam metara. Ta činjenica potvrđuje teoriju da su ljudi ranije bili veoma visokog rasta.
Uoči rata je pored Džamije bio izgrađen hotel za posetioce, gde su mogli da provedu nekoliko dana i odmore se. Tu se nalazila i pijaca sa 60 dućana, gde su se prodavali suveniri, odeća i namirnice. Zarađeni novac je korišćen za obnovu svetinje i pomoć siromašnim porodicama. Ovakav način života postepeno postaje življi, sa dolaskom sve većeg broja ljudi.
U avramskim, monoteističkim religijama — judaizmu, hrišćanstvu i islamu, Kain i Avelj su sinovi Adama i Eve, rođeni nakon izgnanstva praroditelja iz raja. Prema Božijem zaveštanju, Kain i Avelj obrađivali su zemlju i hranili se plodovima svog teškog rada. Kain je bio zemljoradnik, a Avelj pastir.
Priča o Avelju i Kainu je priča o prvom ubistvu na Zemlji. Zemlja je u to vreme bila sasvim mlada, a već je pretrpela uticaj praroditeljskog greha. Kain je bio prvi čovek rođen na mladoj Zemlji, a Avelj prvi čovek koji je na toj Zemlji umro.
Judaizam
Četrdesete godine od stvaranja sveta, petnaestog dana meseca Nisana, Adamovi sinovi, sledeći njegov savet, prineli su žrtve Svevišnjem: Kain je na žrtvenik položio zrno lana, a Avelj najbolje ovce iz svog stada. Bog je primio samo Aveljevu žrtvu, a „na Kaina i njegovu žrtvu ne pogleda“.
Dalje se pripoveda o sporu među braćom, nakon čega je „u borbi Kain naneo Avelju smrtonosni udarac (Berešit 4:8) i Adam je oplakao svog sina (Pirkej derabi Eliezer 21).
Hrišćanstvo
O Kainu i Avelju se pripoveda u Knjizi Postanja.
Kain prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog, a Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos, a na Kaina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kain rasrdi veoma, i lice mu se promeni. Tada reče Gospod Kainu: „Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? Nećeš li biti mio kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji“. Posle govoraše Kain s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kain na Avelja brata svog, i ubi ga (Knjiga Postanja 4:3-8).
Islam
Priča o prinošenju žrtava Ademovih sinova Kabila i Habila izložena je u petoj suri Kurana (El Maida, Ajati 27-31). U Kuranu se pripoveda kako su Ademovi sinovi prinosili žrtvu, i žrtva je primljena od samo jednog brata. Kabil, čija je žrtva odbijena, zapretio je bratu da će ga ubiti. Habil je odgovorio da ne bi pružio ruku svoju prema njemu da ga ubije, jer se boji Alaha, a ubica će dospeti u vatru pakla. Nakon ubistva Kabil se pokajao. Nakon tog događaja, sinovima Izraela je bilo zabranjeno da ubijaju.
Ovaj siže dopunjuje predanje, koje ulazi u judejske legende. Prema njemu, oba brata su imali sestre bliznakinje i prema Adamovoj naredbi Kabil je morao da oženi Habilovu sestru, a Habil Kabilovu. Međutim, Kabil umesto da oženi Habilovu sestru Labudu, želeo je svoju sestru Aklimu, jer je bila lepša. Spor između braće je trebalo da se reši prinošenjem žrtve.
Nakon što je ubio brata, Kabil nije znao šta da radi sa telom i dugo ga je nosio u vreći na leđima. Tek nakon što je video vranu kako kopa po zemlji, Kabil je sahranio svog brata. Nakon sahrane, Kabil je pored groba utisnuo štap u zemlju, iz koga je, prema legendi, izrastao hrast. Prema narodnim legendama Južne Arabije, Kabilov grob se nalazi u Adenu u Jemenu. Prema drugoj verziji, Kain je sahranjen u Kabulu u Avganistanu.
