U septembru ove godine predsednik Argentine Maurisio Makri predao je izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu 70.000 digitalizovanih dokumenata. Među tim materijalima su bili donedavno strogo poverljivi dokumenti koji su pripadali Ministarstvu spoljnih poslova Argentine, a koji mogu opovrgnuti tezu da je vojna uprava zemlje držala relativno neutralnu poziciju u predratnim i ratnim godinama.
„Delegacija jevrejske zajednice u Argentini osnovana je 1935. godine u trenutku rastućeg nacističkog uticaja u Argentini. U to vreme Hitler je već nekoliko godina govorio o ’rađanju‘ nove Nemačke, u kojoj će biti mesta samo za arijevce“, rekao je za Sputnjik predsednik organizacije Alberto Indih.
Hitler je 13. marta 1938. godine objavio da će Austrija biti uključena u sastav Nemačke i odredio 10. april kao datum za održavanje plebiscita o pridruživanju. Tog dana je, uz dozvolu predsednika Roberta Ortiza, u Argentini održan pronacistički miting, koji je okupio najviše ljudi van Nemačke. Mitingu na stadionu „Luna park“ prisustvovalo je oko 15.000 građana, a to okupljanje i popustljivost vlasti bili su prvi korak na putu ka saradnji sa fašističkom Nemačkom.
„U arhivskim materijalima, koji pokrivaju period od 1936. do 1947. godine, postoje brojni dokazi da su argentinske vlasti sarađivale sa nacističkim režimom i donosile odluke koje su bile usmerene na jačanje antisemitske migracione politike i zaštitu vojnih lica i visokih zvaničnika Trećeg rajha“, istakao je Indih.
„Reč je o izuzetno poverljivom Cirkularu br. 11 od 12. jula 1938. godine, a potpisan je od strane ministra spoljnih poslova. U skladu sa odlukom, vlasti su odbijale vizu nepoželjnim subjektima, odnosno evropskim izbeglicama, uglavnom Jevrejima, koji su bili prinuđeni da tajno ulaze u zemlju, dok su naciste prihvatali bez problema“, pojasnio je predsednik delegacije.
„Napisano je mnogo knjiga i snimljeno mnogo filmova o dolasku nacista u zemlju. Istorijski izvori potvrđuju da je to bila stvarnost tog perioda“, izjavila je za Sputnjik Marisa Brajlan, direktorka Centra za društvena istraživanja.
„Materijala ima mnogo, čeka nas ozbiljan posao. U svakom slučaju, do kraja godine ćemo imati podatke o vrstama izvora i imaćemo uvid u to koliko ih je još potrebno proučiti“, dodala je ona.
„Diktatorski režimi uvek idu putem diskriminacije i rasizma i, živeći u iluzijama, ne vide stvarnost, ako ih društvo podržava. Genocid se uvek manifestuje malim pojavama, koje, ako se ne spreče, napreduju, uništavaju demokratiju i otupljuju ljudska osećanja. Dobro je poznato kako se to završava. Zbog toga je postalo moguće pojavljivanje gasnih komora. Da bismo probudili društvenu svest, ne treba proučavati samo našu prošlost, nego se okrenuti ka sadašnjosti, kako bismo sprečili moguće nepravde u budućnosti“, zaključila je Brajlanova.
