Na taj način Putin je prokomentarisao moguće povlačenje SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, dok mnogi ruski zvaničnici i eksperti ocenjuju da su SAD već prešle tačku od koje se ne može nazad.
Šef Komiteta Državne dume Rusije za odbranu Vladimir Šamanov izjavio je da su SAD sahranile taj sporazum u obliku u kojem je postojao danas, a da šanse da se on reanimira više nema.
Ruski eksperti upozoravaju da bi moguće istupanje SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa moglo da dovede do nove trke u naoružanju i učini svet opasnijim.
Glavno pitanje koje se sada postavlja jeste kako će Moskva odgovoriti na te poteze Vašingtona?
„To je uvek vojna tajna, a najjednostavnija mera je da oživimo naše sisteme srednjeg dometa, koji su svojevremeno bili bolji od američkih. Rukovodstvo zemlje će doneti odluku u skladu sa situacijom. U svakom slučaju, Rusija ima dovoljno resursa, potencijala i političke volje da stvori sistem protivteže koji nas pouzdano štiti“, rekao je za Sputnjik ruski analitičar Igor Nikolajčuk.
Prema njegovim rečima, povlačenje SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa opasno će pogoršati situaciju u svetu.
„Povlačenje Amerikanaca iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa oštro će narušiti bezbednost u svetu, jer će se pojaviti čitava klasa oružja koja će biti postavljena i korišćena, a zbog njega će biti izgrađene nove baze. Neće se pojaviti jedno ’bure baruta‘, a sada su to nuklearne rakete, već nekoliko njih odjednom, možda i previše. Logika života je takva da će oružje, koje je okačeno u prvom, sigurno pucati u poslednjem činu. To je pravilo ne samo u pozorištu, nego i u svetskoj politici. Ovo što se događa nije samo neka vrsta političkog manevrisanja, već se može posmatrati kao priprema za rat. Oružje je uvek usmereno ka određenom neprijatelju. Potpuno je razumljivo da američke rakete srednjeg dometa stacionirane u evropskim zemljama nisu usmerene na zaštitu tih zemalja, već na pripremu rata protiv nas, protiv Rusije. To je pištolj koji je postavljen na slepoočnicu Rusije“, smatra Nikolajčuk.
Moskva i Vašington se već dugo međusobno optužuju za kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa, koji su 1987. godine potpisali lideri SAD i SSSR-a Ronald Regan i Mihail Gorbačov. On zabranjuje da dve sile imaju balističke rakete na zemlji i krstareće rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara.
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će SAD nastaviti da povećavaju nuklearni arsenal sve dok se „ostali ne opamete“, aludirajući na Rusiju i Kinu, dok je Moskva više puta ponovila da je zainteresovana za očuvanje tog sporazuma, a sada je čak zatražila podršku i od UN.
Pored toga, Rusija je čak Amerikancima predala informacije o testiranju krstareće rakete 9M729, za koju je Vašington izjavio da predstavlja kršenje Sporazuma. Tu raketu može da koristi i čuveni „Iskander“, koji je raspoređen u Kalinjingradskoj oblasti, što dodatno stvara nervozu u NATO redovima.
U Rusiji smatraju da će povlačenje SAD iz tog sporazuma omogućiti Americi da brzo modernizuju svoje balističke rakete do dometa koji je zabranjen Sporazumom o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa, a sledeći korak bi moglo da bude povlačenje SAD iz Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, što bi moglo da izazove novu trku u naoružanju.
Ruski eksperti ističu da Moskva neće ulaziti u tu trku, ali upozoravaju da bi u slučaju da do toga dođe najviše bila ugrožena Evropa. Rusi ne mogu da gađaju Ameriku raketama srednjeg dometa, ali zato mogu američke baze u Evropi.
Evropska unija je pozvala Trampa da razmisli o mogućim posledicama koje bi povlačenje SAD iz nuklearnog dogovora sa Rusijom imalo i da uzme u obzir posledice po sopstvenu bezbednost, po bezbednost svojih saveznika i čitavog sveta, ističući istovremeno da svetu ne treba još jedna trka u naoružavanju.
Očekuje se da će pitanje izlaska SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa biti jedna od glavnih tema predstojećeg susreta Putina i Trampa u Parizu, 11. novembra.
