Prva epizoda serije „Koreni“ po romanu Dobrice Ćosića izazvala je jednodušno oduševljenje publike u Srbiji. Uprkos kontroverzama koje je ime Dobrice Ćosića izazivalo i još izaziva u javnosti, sve kritike na pilot-epizodu najgledanije serije prošle nedelje, koju je gledalo 1,8 miliona ljudi, mogle bi se nazvati — hvalospevima.
Novinar Zoran Panović kaže za Sputnjik da je prva epizoda „Korena“ bila „iznad očekivanja dobra“, i to sa više aspekata — od atmosfere, preko dramaturgije do izuzetne uloge Žarka Lauševića. Reč je i o drugom i drugačijem čitanju Dobrice Ćosića na koje nismo navikli, dodaje Panović.
„Interesantno je reagovanje javnosti. Kao što je prva, pilot-epizoda ’Nemanjića,‘ koje je zaista bila jako loša, dočekana na nož, primetno je da se prva epizoda ’Korena‘ ignoriše, jer uvek je lakše nešto napasti nego pohvaliti“, kaže Panović.
On dodaje da su, verovatno, mnogi tužni što nemaju nove „Nemanjiće“ da bi ih iskarikirali. Panović, koji je i član Upravnog odbora RTS-a, kaže da se „Koreni“ mogu posmatrati u ključu drugačijeg iščitavanja klasika na televiziji.
„U tom smislu bila je dobra i serija ’Čizmaši‘ po istoimenom romanu Dragoslava Mihailovića, a i ranije je tema o Petru Kočiću na Guberevcu (TV film ’Slepi putnik na brodu ludaka‘), gde su udružili snage Goran Marković i Vule Žurić, bila jako dobro urađena. Mislim da bi ’Korene‘ trebalo posmatrati u tom nizu interesantnog tretiranja klasika kroz, s jedne strane, komercijalan izraz, a sa druge, neka inovativna rešenja“, dodaje naš sagovornik.
Panović smatra da bi taj trend trebalo nastaviti, jer TV izraz vraća pisce u žižu javnosti, a mnogi pisci kod nas često neopravdano ulaze u kategoriju zaboravljenih.
„Serije su idealne da se neki pisci vrate, a da se, istovremeno, njihova dela čitaju u nekom novom ključu. Danas se, na primer, Miroslav Krleža tretira u toliko značenja koje idu do prezentacija u stripu, da više ne znamo ko je pravi Krleža. Mislim da je otkrivanje više takvih značenja jako dobro za našu kulturu i da zaista ima dosta pisaca koji čekaju na red da se ekranizuju. Pomenuću Selenića, Mirka Kovača, Lalića, Bulatovića“.
Panović kaže da će serija verovatno ponovo pobuditi interesovanje publike i za roman Dobrice Ćosića i da će, ukoliko i naredne epizode budu na nivou prve, „Koreni“ biti jedna bitna serija u našoj produkciji.
Naš sagovornik se slaže i sa ocenom glumca i producenta „Korena“ Gorana Šušljika da bi serija, kao i roman, mogla postati „trajna vrednost“ i kao takva bi u budućnosti mogla biti mnogo puta reprizirana.
„Što bi rekao Tijanić, nove generacije dece stižu i svaka treba da ima i novu reprizu ’Boljeg života‘. Tako da nije loše da se svaka nova generacija upozna sa starom serijom“, zaključio je Panović.