Bosni i Hercegovini nije dovoljno unutrašnjih problema, već ih i uvozi.
Slike sa graničnog prelaza Maljevac, između BiH i Hrvatske, gde migranti iz Azije pokušavaju da nasilno pređu na teritoriju EU, gde je policija sa obe strane granice intervenisala kako bi ih sprečila u naumu da se domognu „obećane zemlje“, ali i slika antimigrantskih protesta građana Bihaća, govore da BiH ne zna šta da radi sa velikim brojem migranata koji nadiru.
Broj migranata koji se nalaze u Bihaću varira. Neki tvrde da ih ima između tri i pet hiljada, dok pojedini izvori navode i broj od čak 10.000 migranata. Dovoljno je uporediti ovu cifru sa brojem stanovnika Bihaća, kojih, prema popisu iz 2013. ima 43.007 da bi se videle razmere problema.
Nameće se pitanje, zašto su vlasti BiH pristale da prihvate tako veliki broj migranata.
Sarajevo se na taj način odužuje i svojim sponzorima, odgovara stručnjak za terorizam Dževad Galijašević. Slike žena i dece deluju potresno, ali i oni su samo maska za veliki broj terorista i potencijalnih terorista koji se kriju u redovima migranata, upozorava on.
„Migrantska kriza i migrantski talas u BiH u stvari su dimna zavesa za ubacivanje poraženih vojnika Al Kaide, Nusra fronta i Islamske države u BiH. Tu oni imaju bazu u kojoj mogu da se na određeno vreme primire i da ne budu predmet progona bezbednosnih agencija. Da istovremeno svoja borbena znanja i ratničke veštine prenesu na neku novu zavedenu bošnjačku decu, neke nove muslimane, koji će biti upotrebljeni u nekim novim ratovima“, tvrdi Galijašević.
Naravno da u svakom migrantskom talasu ima i određeni broj žena i dece, koji izazivaju saosećanje i želju da se njihov status, kao humanitarni problem, reši, dodaje on.
Međutim, kako kaže, devedeset odsto onih koji su ušli u BiH kao migranti su mladi muškarci koji izgledaju kao vojnici. Protest građana Bihaća nije motivisan samo bezbednosnom pretnjom, već i time što migranti ove vrste nude, kako Galijašević kaže, potpuno novi, agresivni koncept života i agresivni koncept islama.
„To bosanski muslimani ne žele i oni u njima vide objektivnu pretnju, ne samo sa stanovišta bezbednosti, nego i sa stanovišta nametanja određenih verskih koncepata, postupaka i načina na koji treba ubuduće živeti. BiH je, naravno slepa ulica. U slepu ulicu ugurati toliko migranata možete samo ako imate direktne veze u određenim bezbednosnim agencijama“, objašnjava Galijašević.
U Ministarstvu bezbednosti i Savetu ministara BiH Galijašević i vidi slabu tačku svoje države.
Prema njegovim predviđanjima, problem sa migrantima u BiH neće moći da se lako reši. Ono što je vidljivo, kaže, to je da građani Bihaća ne žele migrante u svom gradu, a za to, kako kaže, imaju i dobre razloge.
I način identifikacije migranata nesiguran je, prema Galijaševićevim rečima, jer, kako kaže, ime koje migrant daje bosanskoj graničnoj policiji nije njegovo pravo, već ratničko ime.
Bosanske vlasti su, istina, počele da uzimaju biometrijske podatke od migranata, ali šta to vredi kada ti podaci ne mogu da se uporede sa podacima iz njihovih matičnih zemalja, pita se Galijašević.
