Za čitaoce u Srbiji posebno je interesantna edicija „Životi izuzetnih ljudi“, koju objavljuje izdavačka kuća „Mlada garda”. Ovu ediciju predstavlja jedan od autora, ruski pisac i novinar Jevgenij Matonin, stručnjak za Balkan, koji je napisao knjige o Josipu Brozu Titu, Gavrilu Principu i Nikoli Tesli.
„Ova edicija je interesantna, jer se objavljuje već oko 100 godina i neprestano se obnavlja. Knjige iz te edicije ima svaka ruska porodica, za nju pišu odlični autori, a izbor ličnosti koje su obeležile svetsku istoriju je zaista reprezentativan. Pored ljudi koji su poznati svima, u njoj su opisani i životi ličnosti koje su manje popularne, ali su zadužile čovečanstvo", ističe Aljona Novokšonova, zadužena za organizaciju ruskog nacionalnog nastupa na Sajmu knjiga u Beogradu.
Matonin je objavio i dvotomno izdanje „Beli“ i „Crveni“ o periodu građanskog rata u Rusiji, a o njemu će govoriti u četvrtak, 25. oktobra, od 17.00 sati na ruskom štandu.
Savremena ruska književnost predstavljena je, pre svega, delima dobitnika prestižnih nacionalnih literarnih priznanja. Među autorima čija su dela već poznata čitaocima u Srbiji je Jevgenij Vodolaskin, kome su u prevodu na srspki jezik proteklih godina objavljeni romani „Lavr“, „Solovjov i Larionov“, „Otimanje Evrope“, „Avijatičar“.
Čitaoci su već tokom prvog sajamskog dana bili u prilici da razgovaraju s ruskim piscem i istoričarem ruske književnosti Aleksejem Varlamovom, koji je predstavio svoj roman „Tamna strana duše“, u izdanju „Rusike“, inspirisan ruskim „Srebrnim vekom“ i turbulentnim godinama Prvog svetskog rata i Velike oktobarske revolucije. To je njegovo prvo delo objavljeno na srpskom jeziku.
Gost Beograda i Novog Sada tokom narednih dana će biti i jedan od vodećih pisaca mlađe generacije Lav Danilkin, koji je pre nekoliko godina dobio rusku književnu nagradu „Velika knjiga". On će u četvrtak gostovati na Filološkom fakultetu u Beogradu, a dan kasnije u Filijali fonda „Ruski mir" u Novom Sadu.
„Ove godine obeležavamo i jubileje Ivana Turgenjeva, Maksima Gorkog i Aleksandra Solženjicina. Među knjigama koje ovde predstavljamo su i prvi naslovi iz nove edicije Solženjicinovih sabranih dela. Pored klasičnih ostvarenja Gorkog i Turgenjeva, predstavljamo i njihova dela namenjena mlađim čitaocima“, navela je naša sagovornica.
Kao i proteklih godina, posebna pažnja je posvećena izdanjima za decu, i to ne samo delima dečjih klasika nego i savremenih autora koji pišu za najmlađe čitaoce.
Police ruskog štanda krasi i jedno veoma originalno izdanje — „Istorija starog stana“, u kojoj je, kroz obilje ilustracija i prateće tekstove, opisan život ruskih građana u periodu od Velike oktobarske revolucije do danas.
„U njoj se može videti vek jednog stana, odnosno ono što se događalo u tom stanu, kako su se menjale njegove prostorije tokom tog veka, kao i kako su na život njegovih stanara uticali događaji u samoj zemlji“, objašnjava naša sagovornica.
U obilju naslova našla su se i dela srpskih autora, prevedena na ruski jezik i objavljena u izdanju „Aleteje“ iz Sankt Peterburga. Naša sagovornica je posebno izdvojila knjigu profesora Zorana Avramovića „Demokratija i bombardovanje“, koja ukazuje na probleme koje zapadne demokratske države stvaraju u drugim zemljama, pokušavajući da sruše njihove demokratski izabrane vlade ili autoritarne režime koji im nisu po volji.
Među gostima ruskog nacionalnog štanda, smeštenog u Hali 2. Beogradskog sajma ovih dana su i ruski književnik i prevodilac Vasilij Sokolov, koji je čitaocima u Rusiji podario prevode dela Mome Kapora, Branimira Ćosića, Lasla Blaškovića, zatim novinarka i književnica Jelena Zelinska, kao i psiholog, publicista i pesnik Aleksandar Tkačenko.
Podsetimo da je otvaranju ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu prisustvovao ministar kulture Rusije Vladimir Medinski. On je čitaocima u Srbiji predstavio svoju knjigu „Rat i mitovi SSSR-a 1939-1945“, koju je u prevodu Snežane Kondić objavio Službeni glasnik.
Poslednjeg dana Sajma knjiga kompletna postavka knjiga biće predata Fondu Ruske biblioteke pri Ambasadi Rusije u Beogradu.