Vest koja je obišla svet i to u trenutku kada veliki broj ekonomista upozorava da se nalazimo na pragu nove globalne krize, a da se još nismo izvukli iz one koja nas je zadesila 2008, morala je da zabrine. Pogotovo zbog crnih slutnji da izgleda da „svet ulazi u haos“, kako je to ocenio Akira Takej, portfolio menadžer u kompaniji „Aset menadžment uan“ (Aset Menagment One).
Posle pada indeksa na Vol stritu dva dana zaredom u iščekivanju kvartalnih poslovnih rezultata nekih od najvećih američkih kompanija, u utorak su pale cene akcije i na azijskim berzama, a na evropskim su skliznule na najniži nivo u 22 meseca.
Ulagače su obeshrabrile i nove političke napetosti u vezi sa ubistvom novinara Džamala Hašogija u ambasadi Saudijske Arabije u Turskoj, kao i prepucavanja Evropske komisije i Italije o pitanju projekcije italijanskog budžetskog deficita u idućoj godini.
Na šta upućuju cifre o padu indeksa na berzama, da li je reč o kratkotrajnoj pojavi i da li je preterana ocena da bi svet mogao ući u haos.
Odgovarajući na ova pitanja, sagovornici Sputnjika, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis“ Nenad Gujaničić i profesor Međunarodnih finansija na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, ocenjuju da je reč o privremenim slabostima karakterističnim za berzansko poslovanje.
„Generalno govoreći, dešavanja na berzama predskazuju situaciju u realnom sektoru u narednih tri do šest meseci. Međutim, ne možemo reći da svaki pad berze, kao što se dešava ovih dana, predskazuje dublju krizu. Ono što se trenutno dešava jeste sinhronizovano delovanje nekoliko negativnih faktora, a to je već duže vreme podizanje kamata u Americi, zatim zategnutost na relaciji Kine i Amerike vezano za carine i nekoliko geopolitičkih pojava ovih dana, kao i kriza u Italiji po pitanju njihovih javnih finansija“, objašnjava Gujaničić.
On napominje da su se svetske berze od 2008–2009. godine, kada su dotakle svoj minimum, značajno oporavile, pa visoki nivoi globalnih akcija sada predstavljaju plodno tle da kada se dese ovako negativni faktori pad bude mnogo dublji.
Ukazujući na nepredvidivost tržišta kao konstantu, Grubišić podseća da su se ovakvi periodi istorijskog pada berzanskih indeksa već dešavali u proteklih nekoliko godina i u dužem periodu od 22 meseca. Takva je, dodaje profesor Međunarodnih finansija, priroda berze koja reaguju na informacije, a trenutno imamo dosta zategnutih globalnih ekonomskih odnosa, kakvi su ekonomski rat između Kine i Amerike, neki drugi globalni valutni ratovi, ali i ostali izvori nestabilnosti.
On napominje da su u vreme prethodne ekonomske krize berzanski indeksi pali za nekih 30 odsto u relativno kratkom periodu. Sada je, međutim, na delu takozvana klackalica, imamo pad od nekih pet do 10 odsto, pa onda opet privremeni oporavak, objašnjava on.
„Tržište jeste nestabilno, ali ne ulazi u klasičnu recesiju koja po definiciji znači negativan privredni rast u dva ili više uzastopnih kvartala. To mi trenutno nemamo. Nestabilnost je teško predviđati. To je upravo njena priroda i samo to možemo da kažemo. Na koju će stranu to da se okrene, i da li će ova nestabilnost još neko vreme potrajati, to ne može niko da kaže“, oprezan je u zaključivanju Grubišić.
Na pitanje koji su to pokazatelji na berzi koji su najava i znak dublje krize, Gujaničić kaže da je to, tehnički posmatrano, kada berze padnu više od 20 procenata od nekog njihovog vrha. Tad se može reći da se berzanske akcije nalaze u fazi tržišnog medveda, kako se to popularno zove, odnosno u fazi korekcije.
On ističe da evropske berze od početka godine u proseku beleže pad između 15 i 20 procenata i, pored kineskog tržišta akcija, one imaju najlošiji učinak u ovoj godini. Ali američke berze, s duge strane, uprkos padu u proteklom periodu, i dalje beleže plus u tekućoj godini i nalaze se na pozitivnoj teritoriji.
„Ako bi trebalo da se kaže kada bi mogla da usledi neka globalna recesija, neka veća kriza, možemo sa sigurnošću reći ukoliko američka ekonomija od ovog nivoa padne jedno 20-30 odsto. Onda sigurno možemo reći da će se u narednom periodu dešavati nekakve nepovoljne okolnosti u realnom sektoru i u globalnoj ekonomiji. A opet, s druge strane, ako dođe do oporavka i stabilizacije ovih trenutnih nivoa, možemo reći da su to neke privremene slabosti“, objasnio je glavni broker „Momentum sekjuritisa“.
Gujaničić smatra da je od nepovoljnih faktora koji trenutno utiču na berzu od najvećeg značaja odnos SAD i Kine.
„Ukoliko se tu ne postigne dogovor u pogledu trgovinskih barijera, mislim da je izvesno da svetska ekonomija u nekom periodu u budućnosti ide u recesiju. To je iz prostog razloga što je reč o najvećim globalnim ekonomijama sa najvišim stopama rasta i nepovoljne carine će svakako će uticati na niži ekonomski rast i povući ostale ekonomije širom sveta“, ukazuje Gujaničić za Sputnjik.
