Prvi potpisnik inicijative kojom se traži izuzeće „Gorskog vjenca“ Petra Drugog Petrovića Njegoša i „Peščanika“ Danila Kiša iz crnogorskog obrazovnog programa je Udruženje „Pravda“ iz Sarajeva, čiji je predsednik Avdo Huseinović, koji je karijeru javne ličnosti počeo kao pevač i kompozitor bosanskog turbo folka, pišu podgoričke „Vijesti“.
Kako se navodi u tekstu, čovek koji komentariše stvaralaštvo Njegoša i Kiša autor je brojnih „hitova“ koji se mogu naći na Jutjubu, među kojima su i „Dvije žene, a ja sam“, „Drugom ljubav, meni uspomene“,… kao i „megahita“ — „Dva su srca u Bosanca“. Ovaj „književni kritičar“ autor je stihova: „Bosanac sam bolan i ja, al′ s ženama loše stojim, hrabrost mi je slaba strana i one se svoje bojim. Volio bih i ja dvije iako sam ′vako ružan, al′ me jaran slabo služi, i onoj sam svojoj dužan. Moja žena ko u šali dosjeti se dobrom vicu, zna i ona šta mi fali — kupila mi dizalicu“.
Pre nekoliko godina Huseinović je promenio profesiju, pa je umesto zabavljanja bosanske dijaspore svojim hitovima, odlučio da zarađuje tako što će postati istoričar, scenarista i režiser, čije knjige i filmove finansiraju udruženja dijaspore i institucije Federacije BiH. Kako navode „Vijesti“, većina njegovih knjiga i filmova odnosi se na ratne epopeje Armije BiH, zločine nad Bošnjacima, ali i one veoma sporne, kojima se žele negirati zločini koje su počinili komandanti i politički lideri Bošnjaka.
Jedna od najspornijih knjiga nosi naslov „Naser — od Gazimestana do Haga“ kojom se veliča kao patriota muslimanski ratni komandant u Podrinju Naser Orić, u čijoj zoni komandne odgovornosti su se desili brojni zločini nad srpskim civilima, i kome još traje suđenje pred bosanskohercegovačkim pravosuđem.
Autor je i „istraživanja“ kojim se negira ratni zločin bošnjačke vojske u Dobrovoljačkoj ulici nad vojnicima Jugoslovenske narodne armije. Skoro svako hapšenje Bošnjaka osumnjičenih za ratne zločine propraćeno je njegovim saopštenjima, a često i knjigama u kojima ih brani od suda.
Osim Orića, na taj način branio je Atifa Dudakovića i Ahmeta Sejdića, kojima se sudi zbog zločina nad srpskim civilima, a on ih naziva „legendarnim bošnjačkim vođama“.
Po nacionalističkim ispadima i jednostranim „istraživanjima“ ratnih zločina poznata je i Bošnjačko-američka nacionalna asocijacija, drugopotpisana u inicijativi o „zločinima“ Njegoša i Kiša.
„Vijesti“ pišu da ova organizacija učestvuje u finansiranju i objavljivanju Huseinovićevih spisateljskih i rediteljskih dela i stalno reaguje na podizanja optužnica protiv bošnjačkih ratnih komandanata, tako što ih uvek brani i negira bilo kakve zločine počinjene na drugim narodima u BiH. Ovoj organizaciji nije prvi put da reaguje na dešavanja u Crnoj Gori.
Pre dve godine kritikovali su pop-pevača Dina Merlina zbog toga što je pevao na obeležavanju decenije nezavisnosti Crne Gore — pod crnogorskom zastavom.
U javnom pismu su kao mesto događaja naveli „Cetinje, Karadag“ (Karadag — Crna Gora na turskom jeziku), a naslov je bio „Kad Dino Merlin zavrti crnogorskom zastavom, sa tri krsta i za tri prsta“. U tekstu su crnogorsku državnu zastavu nazvali „krvavom i zločinačkom“.
„Dino Merlin nije našao za shodno da se posavjetuje sa svojim sunarodnicima kakva su to prava Bošnjaka u privatnoj prćiji ratnog zločinca i vođe kartela Mila Đukanovića“, navedeno je, između ostalog, u pismu BANU.
Kritikovali su i rukovodstvo Bošnjačke stranke i druge Bošnjake u vladi „zločinca Mila Đukanovića“, navodeći da na vređanje Bošnjaka „ćute ili da se pokatkad glasnu, ali samo kada je sve odrađeno“.
