„Želimo da sačekamo objašnjenja koja će se predati predsedniku (Vladimiru) Putinu o ovom pitanju. Naravno, postoje ’uska grla‘, ali raskidanje sporazuma u odsustvu makar nekih nacrta novog plana, naravno, to je nešto što mi ne pozdravljamo. Ali ponavljam još jednom, danas predsednik tek treba da dobije objašnjenja o ovom pitanju“, rekao je Peskov.
Ruska strana ne smatra da je sada poželjno da se zaključi novi sporazum o likvidaciji raketa i vidi opasnost u stavu odbacivanja dokumenta, a tek onda moguće zaključivanje novog, dodao je on.
Na pitanje da li ruska strana smatra da bi od aktuelnog bolji bio novi poboljšani sporazum, Peskov je odgovorio: „Ne, ne bih rekao, jer zasad nema nikakvog nagoveštaja da će se pojaviti neki novi dokument“.
„Glavno je da se shvati da li je to moguće ili nemoguće. A tek tako se odricati dokumenta, pa tek onda govoriti o hipotetički efemernoj mogućnosti zaključivanja novog, to je veoma opasan stav“, dodao je on.
Upitan da li u dokumentu postoje neka uska grla, Peskov je rekao: „Hajde da sačekamo diskusiju kod predsednika“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin sastaće se danas u Moskvi sa pomoćnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom.
Poslednjih godina Moskva i Vašington se redovno međusobno optužuju za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Rusija je više puta izjavljivala da se strogo pridržava svojih obaveza iz Sporazuma. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticao je da Moskva ima veoma ozbiljna pitanja za Sjedinjene Američke Države u vezi sa realizacijom sporazuma od strane samih Amerikanaca.
Konkretno, Rusija navodi da SAD razmeštaju na kopnu — u vojnoj bazi u Rumuniji, ali i u Poljskoj — sisteme sposobne za lansiranje krstarećih raketa tipa „tomahavk“, što je zabranjeno Sporazumom. Ruska strana takođe skreće pažnju na činjenicu da SAD razvijaju ofanzivne bespilotne letelice i finansiraju istraživanja koja se bave stvaranjem krstareće rakete kopnenog baziranja.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.
U maju 1991. godine Sporazum je bio u potpunosti realizovan. Sovjetski Savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859. Dokument ima neograničeni rok. Svaka od strana ima pravo da ga raskine ukoliko predstavi ubedljive dokaze o neophodnosti da istupi iz njega.
