Sudeći po onome što je rečeno u paketu nacrta tri zakona, koji regulišu položaj i ulogu KSB-a u kosovskom društvu, bivši predsedavajući Ustavnog suda Enver Hasani je naveo nekoliko karakteristika KSB-a, kao ustavne institucije.
Prema njegovim rečima, pravna infrastruktura za postepenu transformaciju KSB-a u vojsku u celini, liči na japanski slučaj, kako po obliku tako i sadržaju, prenosi RTS.
Ustav Japana, prenose međunarodni mediji, zabranjuje formiranje vojske, iako imaju odbrambene snage, koje izgledaju kao standardna vojska.
Japanski premijer Šinzo Abe predložio je 2013. godine promenu imena, čime bi, u suštini, postojeće snage bile priznate kao vojska. Razlog za inicijativu o promeni imena Japanci su naveli, „agresivne korake“ Kine u vezi sa spornim ostrvima u Istočnom kineskom moru.
U centralnim institucijama u Prištini, kao razlog za transformaciju KSB-a u vojsku, navode zaokruživanje državnosti i integriteta na celoj teritoriji Kosova.
Ustav Japana ograničava odbrambene snage te zemlje da dovoljno brzo reaguju ili prve napadnu u slučaju pretnji. U Drugom svetskom ratu, japanska vojska počinila je brojna zverstva, kao što je masakr stotina hiljada ljudi u gradu Nankingu.
Kosovske bezbednosne snage nastale su transformacijom iz Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) 2009. godine, a ta formacija zvaničnom demilitarizacijom Oslobodilačke vojske Kosova 1999.
Pripadnici OVK postali su članovi KZK-a. Kosovskim ustavom KSB su zadužene za intervenciju prilikom prirodnih nepogoda.
Početak transformacije KSB-a u vojsku pokrenut u vladi i nastavljen u skupštini, zaobilazi kosovski ustav, po kojem je za promenu mandata postojeće formacije potrebna saglasnost i srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu.
Kancelarije EU u Prištini pozvala je na odgovarajući proces usvajanja zakonodavstva o transformaciji KSB-a, u skladu s ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i brige svih zajednica na Kosovu, kao i sve relevantne zainteresovane strane.
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj rekao je da će izgradnja punog kapaciteta kosovskih oružanih snaga trajati oko deset godina i da će biti podeljena u tri faze.
Haradinaj tvrdi da će institucije u Prištini u potpunosti poštovati mandat misije Kfora, dok će KSB ostati partner međunarodnim vojnim snagama.
Na Kosovu, dodaje Haradinaj, neće biti bezbednosnog vakuuma, a transformacija Kosovskih snaga bezbednosti stvoriće 2.500 novih radnih mesta.
Uz protivljenje srpskih poslanika, kosovska skupština prošle nedelje glasala je u načelu za tri nacrta zakona o transformaciji KSB-a, kojima se predviđa i osnivanje Ministarstva odbrane.
