SAD su najavile izlazak iz Sporazuma o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa, što je drugi radikalni potez Vašingtona u rušenju celokupne arhitekture nuklearnih sporazuma. Da li je Rusija zaista narušila ovaj Sporazum i kako namerava da reaguje posle ove najave, u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorio je Profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković.
Kada je Sporazum potpisan, sporne rakete malog i srednjeg dometa bile su politički i strateški problem prvog reda, ali od tada se mnogo toga promenilo. Ono što sada zaista muči Amerikance i u izvesnoj meri njihove evropske saveznike, jesu ruske rakete na Krimu i u Kaljiningradskoj oblasti, koja zapravo predstavlja potencijalnu lansirnu platformu za rakete srednjeg dometa, kaže Trifković.
„On zapravo pokriva najgušće naseljena, industrijski i ekonomski najznačajnija područja kičme američkog uticaja u Evropi. Međutim, ovo ipak ne vidim kao panični potez, jer se o Sporazumu dugo govori. Pre četiri godine Obamina administracija, koja nije bila naročito jastrebovski orijentisana prema Rusima, prve primedbe na njihov račun dala je zbog navodnog kršenja Sporazuma 2014, dve godine pre izbora, tri pre Trampove inauguracije. Pritisci da se krene ovim putem, već dugo su prisutni“, podseća sagovornik Miroslava Lazanskog.
Kada je reč o ruskom odgovoru na najavu izlaska iz Sporazuma, Trifković kaže da veruje da predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin neće dopustiti da on bude ishitren, jer su i inače ruski odgovori na američke provokacije uzdržani. Čak verujem da je moguće da se ovaj ugovor spase, kaže on.
„Ukoliko se Rusi postave na pravi način, sa diplomatskog i političkog stanovišta, bilo bi uputno da ponude izlaznu strategiju. Mogli bi da pozovu Peking da postane član trostranog ugovora koji bi dobio multilateralni karakter. Mislim da Kinezi to ne bi prihvatili, ali to bi bio politički upotrebljiv gambit, koji bi sa strane Kremlja mogao da bude prikazan kao konstruktivni predlog koji teži izbegavanju eskalacija“, kaže Trifković.
On smatra i da Rusija ne treba da bude preterano zabrinuta ukoliko SAD zaista napuste Sporazum, jer istraživanje i razvoj novog sistema, koji bi bio američki odgovor na ruski „iskander“ i „kalibar“, ne može da se uradi na brzinu. Ukoliko su nacrti i postojali pre ove najave, Amerikancima je sada potrebno nešto superiorno u odnosu na oružje koje su Rusi pokazali u Siriji, kaže on.
„Njima će trebati bar tri godine da bi došli do operativnog uključivanja eventualnog novog projekta koji su razvili, osim ako već nisu toliko poodmakli sa teoretskim istraživanjima i nacrtima da mogu odmah po izlasku iz Sporazuma ekspresno da krenu u proizvodnju“, ocenjuje Trifković.
Najvažnije je pitanje da li će opstati Sporazum o balističkom naoružanju, ovo je zapravo probni balon za mogućnost obnove onih ugovora koji su bili obostrano korisni, pogotovo u završnici Hladnog rata, zaključio je Trifković.
U emisiji je konstatovano da je strukturni problem Sporazuma to što je obuhvatio samo kopnene sisteme, pa tako američka Šesta flota nikada nije bila pod bilo kojom vrstom limita što se tiče vrste i broja naoružanja, pa je sa „tomahavk“ raketama ušla u Crno more i Baltik i njima preti Rusiji, iako je optužuje za kršenje Sporazuma.
