Osim toga, nije poželjno putovati na Mars sa ženama.
Ako se sumira ono što se piše o budućim letovima na Mars, zaključci su veoma tužni. O tome koliko je sve to istinito, novinar Sputnjika razgovarao je sa čovekom koji je već — na neki način — bio na Marsu.
Naučni saradnik instituta za medicinsko-biološka istraživanja Ruske akademije nauka Aleksandar Smolejevski je 2011. godine učestvovao u čuvenom eksperimentu „Mars 500“, koji je podrazumevao imitaciju leta međunarodne posade na Mars, izlazak na površinu, vanredne situacije i potpunu izolaciju unutar „svemirskog broda“, koja je trajala 520 dana.
Značajno zračenje
Prvo upozorenje — Stručnjaci smatraju da bi let na Mars mogao do potraje do devet meseci i sve ovo vreme čovek će biti izložen radijaciji, jer dalje od površine zemlje jače je jonizujuće zračenje. Debljina zidova svemirskog broda neće biti dovoljna za zaštitu od zračenja, i zato je za žene bolje da ne putuju na Mars. Jednostavno, žene, po pravilu, žive duže nego muškarci, i to znači da je šansa da dobiju rak zbog kumulativnog uticaja zračenja mnogo veća nego kada je u pitanju suprotni pol.
Prema rečima Aleksandra Smolejevskog, nivo radijacije, sa kojim će se suočiti putnik, dovoljno je proučen. Doza radijacije koja nije opasna po život ali je ipak rizična po zdravlje iznosi 1.000 milisiverta.
„Kosmonauti dobijaju oko jednog milisiverta dnevno. To bi značilo, u našem slučaju, 520 milisiverta tokom celog putovanja, i to znači da su kosmonauti van životne opasnosti. Ali i dalje postoji rizik od onkoloških oboljenja, koji se pojavljuje nakon što je čovek dobio 660 milisiverta. Dakle, i u ovom slučaju sve je u redu, mada postoje određeni problemi. Prvo, let će trajati 520 dana samo u idealnim uslovima. Drugo, posada će biti izložena konstantnom zračenju od jednog milisiverta dnevno samo ako ne dođe do vanrednih situacija. Na primer, do jačanja solarne aktivnosti. U ovom slučaju će doza radijacije biti povećana stotinu puta, što će odmah ubiti posadu“, kaže Smolejevski.
Prema njegovim rečima, postojeće tehnologije izolacije svemirskog broda omogućavaju da se doza radijacije smanji za 30 posto.
Srčani mišić i donji veš
Drugo pozorenje — U svemiru skoro nema gravitacije, a to bi moglo da dovede od slabljenja mišića, uključujući i srčani. Što se duže čovek nalazi u svemiru, to je štetnije po zdravlje. I još jedna stvar: u svemiru se povećava rastojanje između kičmenih pršljenova, što izaziva bolove.
Prema rečima Smolejevskog, odsustvo gravitacije je zaista opasno, zato lekari odavno rade na smanjivanju posledica „lebdenja“ u bestežinskom stanju. Upravo Institut za medicinsko-biološke probleme je jedan od osnivača ovog naučnog pravca — stručnjaci razrađuju sistem vežbi, specijalne „kostime“, kao i centrifugu kratkog radijusa.
„Nakon ovih vežbi čovek će se osećati potpuno normalno čak i kada je reč o veoma dugom svemirskom letu“, kaže on.
Treće upozorenje — U svemiru nećete moći da često perete gaće. Takođe, zaboravite na tuš.
„Tokom eksperimenta ’Mars 500‘ došli smo do zaključka da je mnogo jednostavnije korisititi donje rublje za jednokratnu upotrebu. Testirali smo različite vrste materijala koji imaju antibakterijska svojstva i koji mogu da se nose duže nego obična odeća. Postoje specijalne vlažne maramice koje se koriste u svemiru i efikasno brišu znoj, prljavštinu i mast. Imate i šampon ’Aelita‘. Zahvaljujući njemu, čovek može da opere kosu skoro bez vode. Druga je stvar što se prosečan čovek koji je navikao da pevucka i da uživa u vrelom tušu dva puta dnevno, neće osećati baš komforno u svemiru“, rezonuje Smolejevski.
Marsovci nisu toliko strašni koliko vlastita degradacija
Četvrto upozorenje — Evo, stigli ste na Mars, čak ste sleteli na površinu, a pritom niste razbili brod. Atmosfera Crvene planete je sto puta manje gustine od Zemljine, tako da sletanje nije jednostavan zadatak. Oni koji su doputovali na Mars će biti ponovo izloženi jonizujućem zračenju, što bi moglo da dovede do degradacije kognitivnih funkcija. To jest, „marsovci“ sa Zemlje neće biti u stanju da ispunjavaju zadatke, a možda će uopšte i zaboraviti šta treba da rade. I da, još jedna moguća posledica zračenja je leukemija.
Aleksandar Smolejevski ističe da, osim što je nivo zračenja veliki, na površini Marsa sila teže je mnogo manja od zemaljske, i to će negativno uticati na pokretnost čoveka.
„Sve ovo znači da će se čovek uglavnom nalaziti u podzemnoj bazi, jer je to jedini način da se smanji uticaj radijacije i da se spreči gubitak toplote“, kaže on.
Prema rečima stručnjaka, zamor, stres, kao i cirkadijalna disritmija (poznata kao džetleg) takođe će dovesti do kognitivnih disfunkcija.
„Jonizujuće zračenje može da dovede do degradacije funkcija ukoliko su oštećeni određeni delovi mozga. Ali zračenje utiče na mozak mnogo sporije nego stres ili stanje umora. Kosmonauti koji rade na Međunarodnoj svemirskoj stanici su takođe izloženi uticaju jonizujućeg zračenja, ali zasad niko nije imao probleme takve vrste“, ističe on.
Inače, Smolejevski kaže da će se, prema najoptimističnijim najavama, prvi čovekov let na Mars dogoditi najranije posle 2030. godine. Što se tiče turizma, to se neće dogoditi u doglednoj budućnosti: za razliku od kosmonauta, turistima je potrebna neophodna infrastruktura na Crvenoj planeti.
I najglavnije
Nakon svih poteškoća na putu za Mars čovek će se suočiti sa neophodnošću da putuje u suprotnom smeru…
