Ishod velikih bitaka je više puta zavisio od uspeha male grupe profesionalaca. Ovo su najumešnije operacije diverzanata u dvadesetom veku.
Likvidacija „Harkovskog dželata“
Jedan od najsjajnijih poteza sovjetskih špijuna je likvidacija komandanta Harkova Georga fon Brauna. Nemci su okupirali grad 24. oktobra 1941. godine, nakon što su stručnjaci NKVD minirali sve ključne objekte infrastrukture i nekoliko stambenih zgrada. Među njima je bila i luksuzna vila u Sumskoj ulici. Diverzanti su s pravom verovali da bi se tamo mogla doseliti važna ličnost iz već formirane okupacione administrativne uprave. Plan ubistva sastavili su legendarni špijuni Aleksandar Svjatogorov i Ilja Starinov.
Georg fon Braun bacio je oko na vilu, ali je preduzeo mere predostrožnosti. Smestio se na periferiju grada i poslao minere da provere zgradu. Dok su je pretraživali, u podrumu su primetili sumnjivu žicu koja je bila sprovedena u zemlju. Na dubini od dva i po metra otkriven je složen eksplozivni uređaj sa nekoliko duplih detonatora. Oni su uređaj pažljivo uklonili i obavestili Fon Brauna da je kuća bezbedna i da se može preseliti.
Komandant se preselio sa poslugom, ali da je znao da je žica koju su mineri primetili bila prevara, ne bi žurio. Prava mina je bila zakopana na istom mestu, samo metar dublje. U noći 14. novembra 1941. godine, pred napad na Moskvu, Ilja Starinov je iz Voronježa poslao šifrovani signal. Trenutak kasnije, vila je zbrisana sa lica zemlje. Svi koji su se nalazili u njoj poginuli su, među njima i Georg fon Braun, kao i 18 visokih oficira Vermahta.
Podrivanje „Novorosijska“
Italijani su linijski brod „Julije Cezar“ predali Sovjetskom Savezu 1948. godine u okviru posleratnih reparacija, gde je dobio novi naziv „Novorosijsk“. Uveče, 28. oktobra 1955. godine brod se vratio iz pohoda koji je izveden u čast stogodišnjice odbrane Sevastopolja u krimskom ratu i usidrio se na području Morske bolnice. Deo posade je izašao na obalu i to im je spasilo život. U noći na 29. oktobar pod trupom „Novorosijska“ se desila snažna eksplozija jedne tone trinitrotoluena. Sledećeg večeri brod je potpuno nestao pod vodom, a neki delovi su bili razneseni na komade. U ovoj nesreći je poginulo 829 sovjetskih mornara, a tačan uzrok incidenta još uvek nije poznat.
Istražna komisija je ovaj slučaj opisala kao diverziju. Smatra se da su „Novorosijsk“ razneli diverzanti italijanske ratne mornarice. Mnogi oficiri italijanske flote nisu se slagali sa odlukom rukovodstva da SSSR preda brod nazvan u čast Gaja Julija Cezara i zakleli su se da to neće dopustiti. Prema ovoj verziji, diverzanti su postavili minu pod „Novorosijsk“, koji je pri eksploziji izazvao detonaciju moćnijeg aparata koji su Italijani sakrili u brodu pre nego što su ga predali SSSR-u.
Potapanje „Karda“
Severni Vijetnam je retko uspevao da pobedi Amerikance u otvorenoj bici. Međutim, ako se govori o diverziji, partizanskim operacijama, zasedama, smelim napadima na zadnje jedinice protivnika, severnovijetnamska vojska nije imala premca. Njihov najveći plen je nosač aviona „Ju-Es-Es Kard“. Tokom Drugog svetskog rata grupa aviona sa tog broda je uništila 11 nemačkih podmornica. „Kard“ je nakon pobede „penzionisan“, ali su ga vratili u stroj čim je počeo Vijetnamski rat. Ovaj put je imao transportni zadatak — prebacivanje vojske, vojne opreme i municije. Brod je dugo bio trn u oku vojnoj komandi Severnog Vijetnama, pa su u aprilu 1964. rešili da ga unište. Izvršitelj operacije je bio stručnjak za eksploziv Lam Son Nao, koji je uvukao u operaciju još dva vojnika.
U noći 2. maja oni su na dva kanua tiho doplivali do broda i postavili dve eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom težine po 40 kilograma. Vijetnamci su jedva uspeli da se sakriju pre eksplozije. Ovo je prvi slučaj u istoriji da su dva drvena čamca potopila celi nosač aviona. Američkoj vojsci je trebalo više od dve sedmice da ga nekako poprave i vrate u vojnu bazu na Filipinima. Nakon toga se vratio u stroj i ograničeno učestvovao u vojnim operacijama, sve do 1970.
Folklandska operacija
U aprilu 1982. godine je između Velike Britanije i Argentine počeo rat za Folklandska ostrva, koji je trajao do 14. juna. Argentinska avijacija je bila prilično dobro naoružana, računajući najnovije protivbrodske rakete francuske proizvodnje „Egzoset“. Jednom od takvih raketa su 4. maja naneli veliku štetu britanskom bojnom brodu „Šefild“, koji je potonuo. Prema nepotvrđenim podacima, Argentinci su bombardovali nosač aviona „Invinsibl“.
Komandi kraljevske flote je postalo jasno da je kopnena invazija nemoguća bez uništavanja protivnikovih vojno-vazdušnih sila. Nastupila je dvonedeljna pauza u vojnim operacijama. Već 15. maja na ostrvo Pebl je došla grupa poznatih britanskih specijalaca SAS. Na ostrvu se nalazio jedan od argentinskih aerodroma opremljenih jurišnim bombarderima IA-58 „Pukara“, lakim borbenim „Turbo mentorom“ i transportnim „Skajven“. Britanci su se najviše plašili šturmovika koji su predstavljali ozbiljnu pretnju kopnenim jedinicama nakon sletanja na Folklandska ostrva.
Specijalci su izvršili napad na ostrvo Pebl 15. maja. Na ostrvo je helikopterom stiglo 45 specijalaca. Svaki je, osim standardnog naoružanja, nosio i eksploziv. Oni su neprimetno prodrli u odbrambeni deo aerodroma i minirali deo aviona, nakon čega su otvorili vatru iz svih vrsta oružja. Britanci su uništili 11 argentinskih aviona, pistu i stigli su do zone evakuacije bez prepreka. U operaciji nije poginuo nijedan vojnik.
_in_Hampton_Roads,_March_1943.jpg){kind=link}