Nisu čestito još utihnuli komentari na rezultate opštih izbora u Bosni i Hercegovini, a prva „posledica“ je već tu. Već posle 15 dana lideri HDZ-a u BiH Dragan Čović i SNSD-a Milorad Dodik, koji je sada i srpski član Predsedništva BiH, dogovorili su što hitnije formiranje programske koalicije.
Šturo saopštenje posle sastanka Dodika i Čovića nije otkrilo ništa o tome šta će podrazumevati ta programska koalicija i šta će joj biti glavno polje delovanja.
Banjalučki analitičar Anđelko Kozomara za Sputnjik kaže da najavljena programska koalicija ne predstavlja iznenađenje, pogotovo posle ishoda ovih izbora, kada je hrvatski član Predsedništva BiH izabran glasovima Bošnjaka, ali i zbog Dodikovog iskustva sa prethodnih izbora.
„To je bilo prilično očekivano, zato što Dodik, odnosno Srbi, kao i Hrvati, žele da izbegnu svaku mogućnost preglasavanja na nivou BiH, odnosno majorizaciju većinskog naroda, što se dogodilo i na ovim izborima kada su u pitanju Hrvati. Podsećam da je pre četiri godine odnos poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH bio identičan sadašnjem, osam poslanika iz SNSD-a i koalicije oko njega, a šest iz Saveza za promene. I tada su pod pritiskom stranaca, Hrvati i Bošnjaci izabrali za trećeg koalicionog partnera na nivou BiH Savez za promene, manjinsku koaliciju“, ukazuje Kozomara.
To je, kako kaže, u protekle četiri godine nanelo ogromne štete Republici Srpskoj, opstrukcije svih mogućih projekata koji su dolazili iz RS, za koje je bila potrebna saglasnost institucija na nivou BiH.
„Kada su ovi izbori završeni, kada se videlo da će RS imati i po vertikali kompletnu vlast u koaliciji okupljenoj oko SNSD-a, Dodiku je bilo potrebno da se izbegne ponovna koalicija sa Savezom za promene, koju su hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović sigurno planirali. Zato je Dodik sa Čovićem napravio tu programsku koaliciju u kojoj bi se okupili oko onih pitanja koja su od interesa za oba naroda“, mišljenja je Kozomara.
On ne sumnja da će posle gubitka mesta u Predsedništvu BiH Hrvati sada agresivnije ići sa zahtevom da dobiju svoj entitet, da pokušaju da razbiju Federaciju BiH na dva entiteta. To će, po njegovom mišljenju, ići veoma teško, jer međunarodna zajednica, pogotovo SAD nisu spremne na takve ustupke. Čoviću je zato potreban jedan koalicioni partner u Sarajevu koji bi to stalno potencirao i podržavao, pošto tamo njega više neće biti. Zato je, kaže sagovornik Sputnjika, izabrao Dodika.
Kozomara ukazuje da je upravo zaslugom Čovića i ličnog odnosa koji ima sa Dodikom obezbedio da HDZ vlasti u Zagrebu imaju smirenije tonove prema Dodiku i RS.
„Očekivano je da će i ova najavljena programska koalicija doneti određene pomake u tom odnosu Srba i Hrvata i relaksaciju njihovog odnosa, koji su mnogo bolji u BiH, nego između Srbije i Hrvatske. U ovom trenutku postoji mogućnost da Bošnjaci budu na neki način majorizovani da ova dva naroda budu udružena protiv onih akcija koje bude preduzimao Bakir Izetbegović preko svog piona u Predsedništvu“, napominje banjalučki analitičar.
On ne poriče da između Dodika i Čovića ima razmimoilaženja po pojedinim pitanjima, kakvo je na primer članstvo BiH u NATO, ali i smatra da će oni prećutno preći preko tačaka o kojima se ne mogu složiti i da će se baviti unutrašnjim pitanjima od značaja za oba naroda.
Na pitanje, kako će se Komšić postaviti u toj situaciji, Kozomara ukazuje da je on već u nezavidnoj poziciji, zato što svakog dana stigne po nekoliko saopštenja iz kantona sa hrvatskom većinom da njegovo prisustvo među njima nije poželjno.
Narod ga neće, a treba da ga predstavlja u Predsedništvu, ističe Kozomara, koji ne sumnja da će Komšić izvršavati naloge Bošnjaka koji su ga postavili. Uz to, podseća da je Komšićeva prva izjava kao hrvatskog člana Predsedništva — da bi on priznao Kosovo — znak da nikada neće biti saglasan sa Dodikom. Biće čovek konflikta, kakav je bio i u prethodna dva mandata, ističe Kozomara.
A na pitanje, koliko može da bude delotvorna programska koalicija Dodika i Čovića i koji su joj dometi, sagovornik Sputnjika kaže da može daleko da dobaci, jer suštinska vlast nije u Predsedništvu, već u Parlamentarnoj skupštini i Veću naroda.
„Ta dva parlamentarna doma donose zakone na predlog Saveta ministara i u njima većinu imaju Srbi i Hrvati. U ovom mandatu Srbima pripada i mesto predsednika Saveta ministara. Ti zakoni koje budu donosili, treba da budu izglasani u Parlamentarnoj skupštini. Da bi ste stavili veto na neki zakon, potrebno je iz RS najmanje 10 poslanika, a iz Federacije BiH 20. A to Bošnjaci ne mogu da obezbede bez pomoći Hrvata“, objašnjava Kozomara.
Drugim rečima, Parlamentarna skupština će donositi odluke o kojima se dogovore dve stranke, HDZ i SNSD, ili dva njihova lidera i to je i najznačajnije, objašnjava Kozomara domete njihove programske koalicije.
A Predsedništvo je, kako je slikovito dodao, kao britanska kraljica. Suštinski, bez vlasti. On nema dilemu da će u takvom Predsedništvu biti preglasavanja, ali Dodik na sve odluke kojima je preglasan, ima mogućnost stavljanja veta. Čim jedan od tri člana Predsedništva stavi veto i traži zaštitu vitalnog nacionalnog interesa, odluka više ne važi, jasan je sagovornik Sputnjika.
