Moskovska patrijaršija je oštro reagovala na potez Carigrada, a mitropolit volokolamski Ilarion, šef Odeljenja RPC za spoljne crkvene veze, otvoreno je upozorio da iza dejstava patrijarha Vartolomeja stoje Sjedinjene Američke Države, jer su zainteresovane za slabljenje i Rusije i Ruske crkve.
Istoričar Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju slaže se da se naručioci scenarija koji sprovodi Carigradska patrijaršija nalaze u Vašingtonu, što vidimo i iz saopštenja Stejt departmenta, dok profesor Koprivica povlači paralelu sa ukrajinskim Majdanom 2014. godine, kada je preduzet ozbiljan pokušaj da se Rusija uvuče u rat na teritoriji Ukrajine.
„Ona je to elegantno izbegla samo time što je na miran način vratila Krim u svoj sastav. NATO nema razlog za postojanje od kraja Hladnog rata i pokušavaju da ga nađu i da Rusiju konstruišu kao neprijatelja. Rusija se dotle ponaša kao država koja pristaje na spontano kretanje sveta ka multipolarnosti. U takvoj situaciji ako bi došlo do ozbiljnog oružanog sukoba u Istočnoj Evropi, onda bi se sve zemlje Istočne i Zapadne Evrope svrstale uz Ameriku, koja bi onda mogla da bude njihov branilac“, navodi Koprivica.
On objašnjava zašto smatra da taj scenario nije nezamisliv, ističući da je na delu pokušaj da se spor između crkve i pseudocrkvenih struktura u Ukrajini iskoristi za nešto što nema veze sa crkvenim pitanjem.
„Zato što njima vreme ističe. Jasno je da se svet kreće ka situaciji u kojoj Amerika neće biti neupitan gospodar sveta. Jedini način da se to spreči jeste da izazovete neki ozbiljan sukob, koji će onda tzv. slobodni svet svrstati uz Ameriku i onda ćete imati još oko 30-50 godina nekakvih sukoba“, precizira sagovornik Sputnjika.
Koprivica strahuje i od još jednog, potencijalno opasnijeg scenarija. Ako dođe do tomosa Carigradske patrijaršije ukrajinske vlasti mogu da se pozovu na navodno crkveno pravo, kojim se legitimišu raskolnici, a kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije direktno stavlja u ilegalu.
Pošto je jasno da većina vernika u Ukrajini stoji uz kanonsku crkvu i da će je braniti, može doći i do prolivanja krvi, a u tom slučaju Rusija koja se ne meša u crkvene sporove, može da se umeša ako ubijaju građane od kojih neki imaju i rusko državljanstvo, upozorava Koprivica, izražavajući nadu da Amerika ipak nema interes da napravi zamešateljstvo u Ukrajini samo da bi dala razlog za postojanje NATO-a.
„Mislim da nemamo tako nešto na vidiku, ali ovo pokazuje da možemo svašta da očekujemo i ako nekome pada na pamet da iskoristi Carigradsku patrijaršiju, izgleda da oni nisu rezistentni na pritiske“, konstatuje profesor.
Raković dodaje da bi odluka Vartolomeja mogla biti motivisana i drugim razlozima.
„Ja sam od turskog ambasadora pri OEBS-u čuo prvi put da carigradski patrijarh ima nameru da izdvoji Fanar iz turske države i da on postane neka analogija pravoslavnom Vatikanu. Ali to ne bi moglo da se dogodi ukoliko ne bi imao podršku velikih sila, posebno SAD. Ipak, to je je gotovo nemoguće. Imajući u vidu loše odnose Erdogana i SAD i dobre odnose sa Rusijom, voz je prošao“, ocenjuje Raković.
Komentarišući poruku ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da autokefalna ukrajinska crkva znači kraj Trećeg Rima, Koprivica kaže da to pokazuje da lider Ukrajine nije upućen u istoriju.
„Kraj ideologije Trećeg Rima je abdikacija cara Nikolaja Drugog. Današnja Rusija ne zastupa tu ideologiju. Osim toga, radi se o crkvenom, a ne državnom pitanju, a ingerencije RPC se prostiru na 14 nezavisnih država, dakle ona nije crkva Ruske Federacije“, ističe profesor.
Prema njegovom mišljenju, Porošenkova rečenica govori o „akutnom stepenu rusofobije“ ukrajinske države bazirane na ideologiji radikalnog šovinizma.
„Oni smatraju, kao i naši nesrećnici u Crnoj Gori, da ne mogu da konsoliduju nezavisnu državu ako nemaju državnu crkvu. Pri tome dobro znaju da ih deli jako puno veza sa Rusima, pa ako žele da se očuvaju kao samostalna nacija moraju da se konstituišu na antiruskim osnovama“, objašnjava Koprivica, dodajući da je Ukrajina previše heterogena država i da u pokušaju da se dokaže kao nekakva evropska nacija koja je imala antiruske intencije mora besomučno da se bori protiv Moskve.
Profesor Univerziteta u Kragujevcu i stručnjak za crkveno pravo Zoran Čvorović precizira da je Carigrad prekršio čitav niz crkvenih kanona, uključujući i onaj koji predviđa da nijedan episkop ne može da se meša u kanonsku teritoriju drugog episkopa, kao i postupak koji predviđa ko može da traži autokefalnost. Sporno je, kaže, i što je Vartolomej poništio odluku iz 1686. godine kojim je teritorija Ukrajine predata Moskovskoj patrijaršiji.
„Protivkanonske odluke carigradskog patrijarha mogu se označiti samo kao razbojničke. Ovi razbojnički napadi su napadi na čitav niz kanona, pa i na ustanovu zastarelosti. U crkvenom pravu Kanonom 17 Četvrtog vaseljenskog sabora je ustanovljena 30-godišnja zastarelost“, podseća Čvorović, pitajući se znači li to da bi Carigrad sad mogao da u ime Ohridske arhiepiskopije posle 800 godina traži poništenje odluke o autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Ostale pomesne pravoslavne crkve su zato dužne da u ovom sporu podrže ne Moskovsku patrijaršiju, već kanonski poredak, zaključuje Čvorović.
