„Eto zašto (savetnika predsednika SAD) Džona Boltona ne treba puštati nigde blizu spoljne politike. Ovo će izbrisati decenije bilateralne kontrole naoružanja uspostavljene za vreme Regana. Moramo da težimo da uklonimo sve probleme u vezi sa ovim sporazumom i da krenemo napred“, napisao je Pol na svom nalogu na Tviteru.
This is why John Bolton shouldn’t be allowed anywhere near US foreign policy. This would undo decades of bipartisan arms control dating from Reagan. We shouldn’t do it. We should seek to fix any problems with this treaty and move forward. https://t.co/xj5FqyCyS6 #FoxNews
— Senator Rand Paul (@RandPaul) October 20, 2018
U subotu je američki predsednik Donald Tramp objavio odluku da SAD istupaju iz Sporazuma o likvidaciji raketa sa Rusijom, objašnjavajući da ga Moskva „narušava mnogo godina“. Izvor Sputnjika u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije je kao odgovor na to podsetio da je Moskva „više puta javno demaskirala američku politiku o raskidanju Sporazuma“, te da je Vašington već dugi niz godina „išao ka ovom koraku“, namerno i korak po korak uništavajući sporazumnu osnovu“.
Poslednjih godina Moskva i Vašington se redovno međusobno optužuju za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Rusija je više puta izjavljivala da se strogo pridržava svojih obaveza iz Sporazuma. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticao je da Moskva ima veoma ozbiljna pitanja za Sjedinjene Američke Države u vezi sa realizacijom sporazuma od strane samih Amerikanaca.
Konkretno, Rusija navodi da SAD razmeštaju na kopnu — u vojnoj bazi u Rumuniji, ali i u Poljskoj — sisteme sposobne za lansiranje krstarećih raketa tipa „tomahavk“, što je zabranjeno Sporazumom. Ruska strana takođe skreće pažnju na činjenicu da SAD razvijaju ofanzivne bespilotne letelice i finansiraju istraživanja koja se bave stvaranjem krstareće rakete kopnenog baziranja.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.
U maju 1991. godine Sporazum je bio u potpunosti realizovan. Sovjetski savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859. Dokument ima neograničeni rok. Svaka od strana ima pravo da ga raskine ukoliko predstavi ubedljive dokaze o neophodnosti da istupi iz njega.
