Dva kineska rimokatolička sveštenika, koji su imali priliku da papi Franji uruče poziv, izjavili su da to smatraju „čudom“ i konstatovali da je razgovor sa poglavarem Rimokatoličke crkve bio kao „razgovor dece sa ocem“.
„On je rekao da nas voli, voli našu zemlju, uvek se mnogo moli za hrišćane u Kini. Mi smo mu rekli da se crkva u Kini takođe moli za njega. Takođe smo dobili blagoslov, poput onoga kada otac blagosilja decu“, citira list „Avenir“ izjave kineskih sveštenika.
Poziv papi u Kinu je značajan događaj u procesu normalizacije odnosa između Pekinga i Vatikana, izjavila je u intervjuu za Sputnjik Tatjana Zonova, profesorka na Katedri za diplomatiju Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose.
„Prema ovoj inicijativi bi trebalo da se postavimo sasvim ozbiljno, zato što Vatikan odavno pokušava da ustanovi diplomatske odnose sa Kinom. Sveštenici su pozvali papu da poseti Kinu i vidimo da će se pregovori na tu temu i dalje voditi. Teško da je do tako značajnog poziva moglo da dođe, a da pre toga ta inicijativa nije dobila podršku vlasti“, ističe Zonova.
Poziv papi da dođe u Kinu je pastirska inicijativa, ali vrlo verovatno da je prethodno morala da dobije podršku zvaničnih vlasti, objašnjava za Sputnjik Su Hao, profesor Diplomatske akademije Kine.
„Pretpostavljam da je poziv koji su papi uručili kineski sveštenici prethodno dobio ’blagoslov‘ vlasti. Do današnjeg dana, rimski papa nije posećivao Kinu, iako širom zemlje ima mnogo rimokatolika i crkvenih objekata. U religioznim krugovima, katolicizam je priznat i uživa dobru reputaciju. Zato smatram da će i vernici i kinesko društvo u celini pozdraviti posetu pape Kini. Peking će takođe zauzeti optimističku poziciju u vezi sa posetom poglavara Rimokatoličke crkve“, ističe Hao.
Ekspert Centra za izučavanje religije Ruskog državnog humanitarnog univerziteta Boris Mališev smatra da do poziva nije slučajno došlo, već da je svakako bio prethodno dogovoren sa vlastima.
„Bukvalno tih dana kada je uručen poziv, baš od 11. do 16. oktobra, u Vatikanu je u zvaničnoj poseti bio visokopostavljeni državni službenik i tajvanski političar Čen Đenžen. Tokom audijenciji on je pozvao papu da poseti Tajvan, što nije slučajno. Nakon što su Peking i Vatikan u septembru potpisali veliki broj sporazuma, Tajvan se uplašio da će Vatikan odustati od veza sa Tajpejom u korist Pekinga. I iako je Čen Đenžen u razgovoru sa papom istakao da se radi isključivo o religioznim problemima, ovo se nikako neće odraziti na diplomatske veze, ali u realnosti diplomatske posledice mogu biti kolosalne“, ističe Mališev.
Ruski stručnjak smatra da u ovakvoj situaciji papa zaista može da se uzdrži od prihvatanja i jednog i drugog poziva. Poseta Tajvanu izazvala bi veoma oštru reakciju kineskih vlasti, a na kraju bi moglo doći do anuliranja svih prethodno potpisanih sporazuma, čije je postizanje podrazumevalo velike napore obe strane. Naravno, Sveta stolica tako nešto ne bi dopustila. Ali, sa druge strane, povodom moguće posete pape Kini, ne ide na ruku činjenica da je Vatikan ipak jedna od 17 zemalja koje imaju zvanične veze sa Tajvanom.
