Samo što je ruski premijer Dmitrij Medvedev upozorio da bi američke sankcije ruskim bankama značile trgovinski rat, Vašington je najavio zbog situacije u Ukrajini uvođenje novih sankcija Rusiji na svakih mesec-dva dana. Nisu ni demokrate htele da ostanu po strani, pogotovo pred skorašnje izbore za Senat i Kongres, pa su najavile da pripremaju predlog novih sankcija protiv Rusije pošto je učinak dosadašnjih Trampovih bio skroman.
Ne bi začudilo da ruski bankarski sektor bude kolateralna šteta predstojećih američkih izbora s obzirom na toliko puta dokazanu američku doktrinu da cilj opravdava sredstvo. Ako će sankcije ruskim bankama biti pokazna vežba Trampove administracije kako ima čvrst stav prema Rusiji, a to 6. novembra doprinese izbornoj pobedi republikanaca, onda su one O.K.
Za Rusiju će, međutim, svaki pokušaj ograničavanja aktivnosti njenih banaka značiti objavu trgovinskog rata, kako je to predočio Medvedev u upravo objavljenom intervjuu „Juronjuzu“.
On je na to prvi put upozorio početkom avgusta kada su SAD počele da mašu sankcijama ruskim bankama, a na te pretnje rublja reagovala padom na najnižu vrednost u prethodne dve godine. Tada je Centralna banka Rusije to ocenila prirodnom reakcijom, ali i dodala da imaju neophodne instrumente za sprečavanje bilo kakve pretnje finansijskoj stabilnosti.
Iako je bankarske sankcije okarakterisao kao najteže, Medvedev je ovoga puta naglasio da ruska ekonomija može da se prilagodi bilo kom pritisku. Jedino je, kaže on, pitanje zašto je to neophodno, ali je i sam odgovorio: SAD odnose sa Rusijom koriste kao sredstvo za unutrašnja politička obračunavanja i opstanak na vlasti.
Naravno da bi sankcije ruskom bankarskom sektoru značile jedan vid trgovinskog rata, jer bi to otežalo poslovanje ruskih kompanija, kaže za Sputnjik analitičar Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović. On objašnjava da svako ograničenje u poslovanju dovodi do posledica po privredu, pa tako i u ovom slučaju, jer se povećavaju troškovi, usporava, a ponegde trenutno i onemogućava trgovinska razmena. To u principu ne odgovara nikome, pa ni onom koji uvodi sankcije, ali je takvo vreme da se od administracije SAD mogu očekivati najveća iznenađenja koja nisu bila zamisliva u ranijem periodu, kaže Borović.
Ovaj ekonomista podseća da se sa sličnim restrikcijama nedavno susreo Iran i da je odgovor EU, Kine, Rusije i Velike Britanije bio uvođenje mehanizma zaobilaženja sankcija kao alternativa SVIFT-u, međunarodnom sistemu preko koga se evidentiraju sva međusobna plaćanja. Borović je ipak uveren da je Vlada Rusije spremna za ovaj scenario.
I nezavisni ruski ekonomski ekspert Anton Šabanov američki scenario smatra opasnim jer će to stvoriti dodatne probleme u domenu spoljne trgovine, pošto će u takvim uslovima sve teže moći da se računa na stranu valutu.
„To znači da će Rusija prodavati proizvode uz minimalnu zaradu. To je za rusku ekonomiju prilično neprijatan scenario. Potrebno je sprovesti mukotrpne pregovore kako bi se prilikom plaćanja prešlo na druge valute umesto dolara“, kaže Šabanov za Sputnjik.
A postavlja se i pitanje da li će to biti isplativo kupcima ruskih proizvoda, dodao je on, objašnjavajući zašto pregovori neće biti laki. Uprkos tome, i Šabanov misli da je Rusija u stanju da sa tim izađe na kraj.
Da ništa nije crno-belo kada su takvi potezi u pitanju, ukazuje Borović. Kao odgovor na mere Trampove administracije u vidu sankcija i oštrog protekcionizma, sa raznih strana dolazi do prodaje američkih obveznica, i to sa relativno značajnim udelom u američkom spoljnom dugu, napominje on.
„Rusija se za samo dva meseca oslobodila većine trezorskih papira, obveznica SAD, objašnjavajući to nestabilnom situacijom na finansijskom tržištu, denominiranjem dolara u trgovini naftom, sankcijama prema njima i najavljenim trgovinskim ratom od strane SAD prema drugim zemljama, posebno prema Kini, ukazao je Borović na posledice američke politike.
U 2010. godini, ulaganja Rusije u američke državne obveznice, koje se, zajedno sa američkim dolarima, smatraju najlikvidnijim i pouzdanim finansijskim instrumentom u svetu, premašivale su 176 milijardi dolara. Pod pritiskom sankcija Vašingtona, Moskva je od 2014. godine postepeno povlačila sredstva, a u aprilu ove godine, Centralna banka je započela veliku prodaju da bi u avgustu u ruskom vlasništvu bilo svega 14 milijardi dolara američkog duga.
Slično su počeli da postupaju i drugi. Likvidiranje američkih obveznica postalo je trend među njihovim glavnim posednicima. Prema podacima američkog ministarstva finansija, uveliko ih prodaje i Turska i, otkako se od kraja prošle godine nalazi pod ekonomskim pritiskom Vašingtona, skoro ih je prepolovila. Drugi najveći kreditor Amerike, Japan, u junu ih je sveo na 1.003 milijarde dolara, što je najniže od jeseni 2011.
Kina, koja je najveći američki kreditor, takođe je smanjivala svoj posed američkog duga, doduše za neznatnu količinu. Ocena je, međutim, da bi eskalacija trgovinskog sukoba s Vašingtonom mogla da podstakne Peking da započne masovno otpuštanje američkih dužničkih obveznica.
„Kada bi pak Kina počela da prodaje i manji deo obveznica od ukupno 1.200 milijardi dolara, mogla bi da nanese ogromnu štetu američkoj privredi, ali bi uzdrmala i svetske finansije, budući da američke obveznice još slove kao izuzetno sigurne stabilne i profitabilne zbog relativno visoke kamate i na svetskom tržištu služe kao pokazatelj kuda idu svetske finansije i privreda. Ako bi se to dogodilo, došlo bi do naglog pada cena tih obveznica. Dakle, ako dođe do toga, ako Kina krene da prodaje obveznice, izvesnost nove velike svetske krize je ogromna“, smatra Borović.
To je dovoljno razloga za nervozu američke administracije pred novembarske izbore. Pogotovo u situaciji kada se SAD zadužuju tempom nezabeleženim još od pre krize iz 2008. godine, a u protekloj fiskalnoj godini završenoj u septembru američki deficit je probio cifru od 800 milijardi dolara, što je povećanje od 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. A to je najveći deficit koji su SAD imale za poslednjih šest godina, podseća Borović za Sputnjik.
Da li bi Americi u toj situaciji, koliko god novca štampali, bio potreban još jedan ekonomski trgovinski rat sa Rusijom. To što još nisu posegli za sankcijama ruskim bankama, koje se smatraju najtežim, ukazuje da to nije mera koja se olako donosi. Čak ni u situaciji kada bi zbog skromne razmene sa Rusijom taj trgovinski sukob njih slabo dotakao. Ali pobeda na novembarskim izborima za Senat i Kongres je veći izazov.
