Kako prenosi portal „Inteli njuz“, Mađarskoj je kupljeno zlato fizički isporučeno u prvoj polovini oktobra.
MNB nije otkrila koliko je platila 2.300 zlatnih poluga, ali je cena jedne unce zlata na svetskom tržištu iznosila između 1.190 i 1.230 dolara početkom ovog meseca kada je mađarska centralna banka obavila prvu kupovinu zlata od 1986. godine.
Mađarske rezerve zlata su početkom ’70-ih godina iznosile 65-70 tona. Posle odluke donete krajem ’80-ih o smanjenju zlatnih rezervi, njihov iznos je sveden na 10 tona, a kasnije je pao na aktuelne tri tone.
U martu ove godine centralna banka je vratila u zemlju 100.000 unci zlata iz Londona. „Postalo je bitno pitanje čuvanja rezervi zlata na lokaciji koja obezbeđuje sigurnost u slučaju geopolitičkih kriza“, saopštila je centralna banka tada.
Držanje ovog plemenitog metala u zemlji u skladu je sa međunarodnim trendovima — podržava finansijsku stabilnost i može dodatno da ojača poverenje tržišta u Mađarsku ekonomiju, navodi se u saopštenju MNB.
Vrednost mađarskih zlatnih rezervi iznosi oko 1,24 milijardi dolara po trenutnim cenama. Udeo rezervi zlata u međunarodnim rezervama centralne banke Mađarske porastao je na 4,4 odsto, što je u skladu s prosekom za zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi koje nisu članice evrozone, napominju iz MNB-a.
Rumunija ima veći udeo od toga, budući da je oko 10 odsto njenih rezervi u zlatu, a u Slovačkoj taj udeo premašuje 25 procenata. Centralne banke Poljske i Rumunije imaju najveće zlatne rezerve u regionu u količini od 112 tona i 103 tone, respektivno.
Na globalnom nivou, prvo mesto drže SAD sa više od 8.000 tona zlata.
Međunarodne rezerve MNB-a su krajem septembra iznosile 23,73 milijarde evra u odnosu na 24,2 milijarde evra na kraju 2017. godine, navodi „Inteli njuz“.
