Izveštaj o srpskim žrtvama u rejonu Srebrenice, koji je 1993. sačinjen i dostavljen Amerikancima, jedan je od onih koji je vešto zaturen po fiokama UN i tek je nedavno lociran. Tako se u to vreme radilo sa svim dokumentima koji su mogli da koliko-toliko objektivno prikažu rat u Bosni i Hercegovini, kaže bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
Izveštaj je napravio sociolog Milivoje Bata Ivanišević a te 1993. Tanasković ga odneo u CIA. Ivanišević je, objašnjava ambasador, prikupio podatke o srpskim žrtvama, prevashodno civilnim, u rejonu srednjeg Podrinja, identifikujući precizno radom na terenu i žrtve i počinioce.
„S obzirom da su vesti o zločinima nad Srbima sistematski prikrivane, smatrali smo da bi bilo veoma korisno da se takav dokument pojavi negde, prevashodno na Zapadu“, kaže Tanasković u emisiji „Sputnjik intervju“.
Pomogla je poznata novinarka Nora Belov, koja je u nastojanju da Zapad stekne pravu sliku o zbivanjima u BiH, obezbedila da dokument bude preveden na engleski a da Tanasković u svojstvu specijalnog izaslanika tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića ode u Vašington da ga predoči Amerikancima.
Tanasković se priseća kako je u Stejt departmentu imao vrlo neprijatan razgovor sa budućim ambasadorom SAD u Hrvatskoj Piterom Galbrajtom, ali je odbila da ga primi savetnica predsednika Bila Klintona En Volker. Nora Belov se tada požalila na jednom prijem tadašnjem šefu CIA Džejmsu Vulziju, pa je Tanasković dobio priliku da u sedištu CIA predstavi taj izveštaj.
„U Lengliju su me primila dvojica službenika, koji su rekli da je to najbolje urađen izveštaj o civilnim žrtvama sa prostora bivše Jugoslavije ali su dodali svoj politički komentar: vi verovatno nemate iluzije da ovo može promeniti sliku jer karte su podeljene, vaše karte su bez aduta u ovom trenutku. Međutim, ako želite, vi to ostavite kod nas pa jednoga dana — ko zna za šta se ovo može upotrebiti“, priča Tanasković.
Bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović siguran je da je tadašnji ambasador naše zemlje pri UN dobio nalog da taj tekst preda Generalnom sekretarijatu UN s molbom da se distribuira članovima Saveta bezbednosti.
„To je redovan postupak u takvim situacijama, pogotovu kad se radi o značajnim dokumentima. Kako sam obavešten, taj izveštaj je poslat ali je dremao u fiokama skoro dve godine da bi bio objavljen negde krajem 1995. kada je Dejtonski sporazum bio pri kraju. To je metod koji su pobednici u Hladnom ratu uveliko praktikovali kada su se odnosili prema srpskom faktoru uopšte i prema Srbiji od početka jugoslovenske krize a naročito tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH“, obrazlaže Jovanović, dodajući da je reč o metodu selekcije informacija i sabotaže, koji su kolonijalističke sile razvile za pokorene narode.
Upitan može li dokument koji je u međuvremenu pronađen biti iskorišćen u nastavku suđenja ratnom komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću, Tanasković kaže da se tu malo šta može očekivati, ukoliko se ne donese politička odluka da bi trebalo da bude osuđen i neko od tamošnjih muslimana.
„Na Kosovu i Metohiji imamo eklatantne primere ljudi nad kojima vise optužbe za strašne zločine, a oni se danas tretiraju kao političari od ugleda. Nema dokumenta koji bi nešto promenio, ali je svakako dobro da se ta građa pronađe na moralnom planu, a možda i političkom, ako se okolnosti promene — a one se u svetu menjaju“, konstatuje ambasador.
Na pitanje šta dalje, sada kad je dokument lociran u zgradi na Ist riveru, Vladislav Jovanović kaže da bi prvo UN morale da tu informaciju objave u svojim redovnim službenim spisima, pa da ona zatim cirkuliše po svetu. Zatim bi Srbija trebalo da predstavi istinu o jugoslovenskoj krizi, suprotstavljajući je onoj istini koju je Zapad nametnuo.
Jedna od ideja, koju je svojevremeno izneo Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i pobednik u trci za srpskog člana Predsedništva BiH, jeste sazivanje međunarodnog skupa eksperata, na kom bi se objektivno sagledali događaji ’90-ih godina u BiH. Jovanović podseća da je nešto slično već urađeno u vezi s ratom u Vijetnamu, kada je formiran tzv. Raselov sud, s ciljem da se utvrdi objektivna istina.
„On je imao samo moralno dejstvo na širu svetsku javnost, nije bog zna kako uticao, ali je na neki način naterao Ameriku da ubrza kraj tom ratu. Ta međunarodna ekspertska konferencija bi mogla eventualno da odigra ulogu tog Raselovog suda, da malo razvodni tu cementiranu predstavu da smo mi jedini krivci jer u jednom građanskom ratu ne može biti nevinih. To što su hteli da stvore sliku o žrtvama i jedinom krivcu i po logici i po činjenicama istorijskim, ne može da se odbrani“, uveren je Jovanović.
On predlaže da se prava ocena tog građanskog rata poveže i sa činjenicom da Srbi u BiH i Srbija uopšte nisu ni hteli rat, jer su pristali na kantonalno uređenu nezavisnu BiH, ali, podseća, nije pristao lider Bošnjaka Alija Izetbegović i nije pristala Amerika.
„Nekome je znači odgovaralo da se pitanje nezavisnosti BiH reši drugim putem, ne mirnim nego ratnim, i iz tog rata su izašle razne nesreće, uključujući i Srebrenicu, Podrinje. Ta prava istina bi mogla da ispravi veštačku predstavu o ratu u BiH, a kroz to i da umanji značaja i težina onog što su oni izveli uključujući i presudu Haškog tribunala o navodnom genocidu.
Prema oceni Darka Tanaskovića, budući da postoje realne šanse da nekom od kosovskih Albanaca bude suđeno za zločine na KiM, to bi moglo da ima posredan uticaj na jačanje svesti o tome da je velika laž prekrila i rat u BiH.
