Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore — SMATSA je inače, krajem prošle godine od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj uzela kredit od 74,15 miliona evra za dalje unapređenje i modernizaciju sistema za kontrolu vazdušnog saobraćaja nad Srbijom i Crnom Gorom. U okviru pomenutog plana modernizacije, predviđeno je da novi radarski sistem na brdu Vrsuta, uz radarski sistem koji se nalazi na lokaciji Srpska Gora u Podgorici, pokrije čitav vazdušni prostor Crne Gore i dio Jadranskog mora.
Dugoročni zakup radarske lokacije iznad Bara, pored mjesečne rente u iznosu od 22.000 evra, koju će SMATSA uplaćivati Ministarstvu odbrane Crne Gore, takođe podrazumijeva i uvezanost novog radara sa vojnim operativnim centrom u aerodromu Golubovci, kod Podgorice, kako bi radarska slika sa Vrsute bila direktno prosleđivana VCG i NATO-u.
Neobična okolnost da će podatke sa SMATSA civilnog radara takođe koristiti Vojska i NATO, ipak je, čini se, najprije povezana sa činjenicom da Vojska Crne Gore u ovom trenutku nema potrebnih 20 miliona evra za kupovinu vojnog osmatračkog 3-D radara srednjeg ili velikog dometa, koji takođe treba da bude instaliran na brdu Vrsuta.
Pored toga što je Crna Gora nabavku ovog vojnog radara na Vrsuti proglasila za „nacionalni prioritet“, sredstava u budžetu evidentno nema, pa je nedostatak novca Podgorica pokušala da nadomjesti prodajom viškova dijela opreme i naoružanja vazduhoplovstva VCG, odnosno prodajom četiri školska-borbena aviona G4 „supergaleb“, tri laka školska aviona za obuku pilota UTVA 75, simulatora letenja za avion G4, te 287.910 komada pripadajućih rezervnih djelova, opreme i alata, uključujući i 18 avionskih mlaznih motora „Rols Rojs Vajper 632“…
Međutim, kako nije prodato skoro ništa od pomenute opreme i vazduhoplova, novac nije obezbijeđen, pa je odlučeno da se problem nedostataka u radarskoj kontroli crnogorskog neba prebrodi na način da se brdo Vrsuta iznajmi Agenciji za kontrolu leta Srbije i Crne Gore (SMATSA), sa kojom Vazduhoplovstvo Crne Gore već godinama uspješno sarađuje i razmjenjuje podatke o situaciji u vazdušnom prostoru.
Podsjetimo, prema zamislima NATO planera, predviđeno je da vojni radar na Vrsuti kod Bara (za koji Crna Gora trenutno nema novca) bude dio mreže četiri nove radarske stanice u okviru BRAAD-a (Balkan Regional Approach To Air Defence), inicijative osmišljene od strane analitičkog sektora Alijanse za protivvazdušnu odbranu, a sve u cilju povezivanja Bosne i Hercegovine (Jahorina), Crne Gore (Vrsuta), Makedonije (Turet) i Albanije (Fuše) u jedinstven sistem koji promoviše NATO koncept „pametne odbrane“.
Interesantno je takođe da je vodeća zemlja projekta BRAAD Hrvatska, kojoj je NATO, po svemu sudeći, dodijelio neku vrstu tutorstva nad ostalim zemljama u regionu, pa Hrvati u vojnom centru za obuku „Rudolf Perešin“ u Zemuniku kod Zadra već godinama o sistemima vazdušnog osmatranja i obavještavanja obučavaju Crnogorce, Bosance, Makedonce i Albance.
U dugoročnom planu odbrane Crne Gore stoji da će se pitanja kontrole i zaštite vazdušnog prostora rešavati u saradnji sa NATO članicama kroz sistem kolektivne bezbjednosti. Ipak, pada u oči da su pored sve retorike o savezništvu i partnerstvu, pravila u NATO-u takva da se ništa ne dobija za džabe.
Tako i pored činjenice da Crna Gora muku muči ne bi li nekako skrpila sredstva za nabavku vojnog radara kod Bara i time ispunila zahtjeve „partnera“ iz NATO-a, nikome u Alijansi ni ne pada na pamet da finansijski ili na neki drugi način pomogne svoju najmlađu članicu NATO-a.
