U Srbiji je nedavno, u organizaciji Saveza novinara Rusije i Turističke organizacije Srbije, boravila grupa novinara iz Moskve, Kazanja i Tjumena. Pored prilike da razgledaju Beograd, Novi Sad i Sremske Karlovce, naše kolege iz Rusije imale su mogućnost i da saznaju ponešto o radu medija u Srbiji.
Gosti Sputnjika bili su zamenik guvernera Tjumenske oblasti novinar i pisac Aleksandar Novopašin, glavni urednik lista „Tjumenska oblast danas“ Aleksandar Skorbenko i glavna urednica „Kazanjskih vedomosti“ Venera Jakupova.
Njihovo gostovanje u našem studiju bilo je prilika da razmenimo mišljenje o savremenom novinarstvu, njegovoj ulozi u društvu i izazovima s kojima se suočava, kao i da se podsetimo osnovnih načela novinarske etike koja je, pod udarom poremećenih vrednosti potrošačke kulture, odavno prestala da bude imperativ u žurnalistici.
Novinari kao narodne diplomate
Naši sagovornici iz Rusije ističu da svoju profesionalnu ulogu vide, pre svega, kao misionarsku i prosvetiteljsku.
„Želimo da približimo ljude jedne drugima, da radimo na tome da budu bolji. To nas razlikuje od zapadne žurnalistike, koja se bavi prevashodno informacijama. Novinar je i predstavnik narodne diplomatije. On kulturu i običaje svog naroda, ono što je najdragocenije u tom narodu, poklanja drugim ljudima. Uz pomoć te narodne diplomatije grade se odnosi — kulturni, ekonomski, politički“, ističe Novopašin.
Kada je reč o izazovima i problemima s kojima se suočavaju novinari „u svakoj zemlji i u svim vremenima“, Novopašin smatra da se oni ogledaju, pre svega, u odnosu novinara i vlasti.
„Mudrost vlasti nije u tome da joj novinar služi i da govori o tome kako je ona dobra, nego u tome da ukazuje na bolne tačke — ne da bi svrgnuo vlast, da bi govorio da je loša, nego da bi vlast rešavala probleme, da bi ljudima bilo bolje. Nisu važni ni vlast, ni novinari, nego ljudi za koje rade i vlast i novinari. Radi tih ljudi novinari i vlast treba da se dogovore o pravilima. U raznim oblastima Rusije, a mislim da je tako i u Srbiji, ti odnosi se grade na razne načine. Ima mudrih rukovodilaca koji to razumeju i onih koji to ne razumeju“, kaže Novopašin.
Nadovezujući se na reči svog kolege, Venera Jakupova ocenjuje da je novinarstvo u Rusiji, koje je u prošlom veku imalo velike probleme u odnosima s vlašću, uspelo da sačuva i neke važne vrednosti utemeljene upravo u sovjetskoj epohi.
„To su zaštita malog čoveka, prosvećivanje društva, pomoć u teškoj situaciji čoveku koga niko ne čuje. Ti kvaliteti su se zadržali u ruskom novinarstvu. I dalje ima ljudi koji nisu ravnodušni, koji se bave svojim poslom profesionalno, bez obzira na sve. Mislim da će se novinarstvo preporoditi ne samo u Rusiji nego u celom svetu. Znam da nije lako našim kolegama ni u Evropi, ni u Americi… Došlo je vreme u kom je potrebno ponovo graditi ravnopravan dijalog s vlašću, a to je veoma teško. Mislim da će se to, ipak, vremenom rešiti“, optimistična je Venera Jakupova.
Savremeni mediji specifični su, pored ostalog, po tome što se suočavaju s ogromnom konkurencijom na medijskom tržištu, koja nameće dilemu: gde je granica koju treba povući u zadovoljavanju zahteva i ukusa publike.
Govoreći o iskustvu iz „Kazanjskih vedomosti“, Venera Jakupova ističe da je redakcija tog lista odavno odlučila da svoj sadržaj zasniva na člancima, a ne na dnevnim novostima.
„Odavno smo odlučili da smo porodični list, nisu nam najvažnije političke vesti nego porodične vrednosti — ono što zanima prosečnu porodicu. A zanimaju je bezbednost, školovanje dece, obrazovanje, socijalna pitanja, posao, cene. Mi svoj sadržaj pravimo upravo za tri generacije porodice. Za staru generaciju koja je u penziji, za srednju generaciju koja radi i za mladu generaciju koja raste“, objašnjava Jakupova.
Aleksandar Skorbenko ističe da se u redakciji njegovog lista „Tjumenska oblast danas“ velika pažnja posvećuje problemima običnih ljudi.
„Mi razgovaramo sa svojim čitaocima, pitamo ih šta ih brine i potresa. To u velikoj meri usmerava ono što objavljujemo. Čitaoci su nam zahvalni, jer smo im mi poslednja mogućnost da problem reše. Kada ljudi dođu kod nas, znaju da će ono što govore neko čuti, da će dobiti odgovor. Mi radimo sa svakim čovekom — on nije samo čitalac, to je čovek koji živi u našem društvu, neko za koga smo odgovorni. Publikacije koje se bave aktuelnim pitanjima vraćaju veru u štampu“, naglašava Skorbenko.
On ističe da je transformacija medija — pre svega štampanih, koji su u ogromnoj većini slučajeva vođeni zahtevima tržišta, preneli svoj sadržaj i na internet, radio i televizijsku platformu — omogućila novinarima da se „za još jedan korak približe običnom čoveku koji ima mogućnost da bira kako će doći do informacija“.
Novinar — čovek koji zna sve
„Novinar je donedavno morao da stvara samo jedan sadržaj, na primer, novinski članak. Sada mora da pravi različite sadržaje — za društvene mreže, za sajt, mora da zna da napravi reportažu s mesta događaja. Sve to zahteva veliku profesionalnost i svestranost“, naglašava Aleksandar Skorbenko.
Publika obično pamti novinare čiji su tekstovi, reportaže, članci, radijski ili televizijski prilozi i emisije dostupni ogromnom auditorijumu. To su, kako kaže Aleksandar Novopašin, novinarske zvezde.
„Ima, međutim, i skromnih novinara iz malih listova, u malim gradovima. Neke od njih ljudi vole čak i više od velikih zvezda. Ponekad su oni i važniji, i srećniji. Oni će junake o kojima pišu sutra sresti na ulici. Ako napišu neistinu, sutra neće moći da pogledaju ljudima u oči. Ako su napisali istinu, prilaziće im ljudi, grliće ih i reći im: Hvala! U tome je, verovatno, posebna čar naše profesije. Novinarstvo je istovremeno i gorka i slatka profesija. I važno je da se čovek prema njoj odnosi časno, da razume svoju misiju“, poručuje Novopašin.
