Iako tema izlaska na birališta nije bila ista, zapadne zemlje su odvojile veliki novac za kampanje za referendum u Makedoniji i za prozapadnu opciju u BiH i izgubile na oba fronta. Našeg sagovornika smo pitali zašto Zapad ne ume da prihvati poraz, kako Beograd treba da tumači izjave Željka Komšića da je za njega Kosovo nezavisna država, da li je ideja o razgraničenju Srba i Albanaca samo mrtvo slovo na papiru, zašto je Makalister hitno došao u Beograd, da li EU i NATO treba da strahuju od pripadnika DAEŠ-a na Kosovu…
Ovako je Proroković video događaje koji su obeležili nedelju iza nas:
Makedonija na pragu NATO-a
— Makedonci pružaju dostojanstven otpor, u pojedinim momentima i zavidan, ali bi me iznenadili da istraju, jer je pritisak Zapada veoma veliki. U toku celog mandata, Angela Merkel je prvi put bila u Skoplju, Jens Stoltenberg je dva puta boravio, a Mogerinijeva je tamo zakupila apartman u hotelu. Ako Zapad krene ogoljeno da koristi „balkanske metode“ kao prilikom uguravanja Crne Gore u NATO, mislim da će sami sebi dati gol. Režimi, ne samo sa Balkana nego i iz ostalih država, neće zavidno gledati na te zapadne „demokratske vrednosti“ niti će ih bilo ko slediti u meri u kojoj su to činili prethodnih godina. Zapad ne sme da dozvoli sebi poraz. Zbog Makedonije, zapadna štampa ismeva Uniju. EU se nalazi u strašnom problemu, to je lavina koja može da bude pokrenuta zbog kamenčića koji bi mogao da bude Makedonija, ali i BiH, i da se tako istisne uticaj EU iz regiona. Brisel se nalazi u pomalo apsurdnoj situaciji, jer su sve balkanske zemlje na putu evrointegracija, a uticaj EU slabi nauštrb SAD, Rusije i Kine, pa i Turske.
Novo Predsedništvo BiH
— Milorad Dodik je često apostrofiran kao problem u BiH, ali ako pročitate njegov intervju u „Sarajevskim danima“ od pre nekoliko meseci, videćete da je on tamo veoma racionalno naveo više desetina problema koje Srpska ima zbog blokade odluka na federalnom nivou i da je u njegovom interesu da se to reši. Dodik nije neko ko će sam sebi praviti problem, ali ukoliko bude pritisaka na RS on je pokazao da ume da reaguje oštro i biće tu onda puno zapaljive retorike. Iznenadila me je pobeda Komšića, jer je bilo očigledno da Hrvati spremaju blokadu institucija na federalnom nivou. Njegove izjave o nezavisnom Kosovu vodiće do nastavka agonije u odnosima Srbije i BiH.
Sudbina Briselskog dijaloga
— Ne verujem da će biti bilo kakvog rešenja, jer ni Priština ni Srbija, a ni međunarodna zajednica, ne podržavaju ideju razgraničenja. Imali smo mnogo galame, a malo koraka koji nam pokazuju da se nešto menja. Sve bih ja ovde obrnuto radio od našeg pritiska na međunarodne organizacije preko pozivanja na razne međunarodne dokumente. Neshvatljivo je da naši državni zvaničnici govore kako mi imamo neku usmenu saglasnost NATO-a da prištinske snage ne smeju da dolaze na sever Kosova. Pa isto tako je Džordž Buš Stariji obećao Gorbačovu da neće biti primljene baltičke zemlje u Alijansu, pa su ih primili. Ne postoji u politici usmena saglasnost niti obećanje. Moramo da menjamo našu poziciju na preciznim, jasno definisanim ugovorima, sporazumima i deklaracijama koje mora da donosi skupština. Dejvid Makalister je hitno došao u Beograd čisto da ispipa puls predsedniku Vučiću posle sastanka sa Vladimirom Putinom, da vidi o čemu se to razgovaralo u Kremlju i kakvi su novi momenti vezani za Kosovo.
Makalisterova rola — ubediti Merkelovu u razgraničenje
— Angela Merkel polazi od ideje da Beograd treba da prizna Kosovo, a posle da radi sa granicama šta hoće. Kolege sa Zapada nisu sigurne da li će Rusija staviti veto na prijem Kosova u UN, jer Moskva to može da uradi štiteći svoje interese i ne obazirući se na to šta radi vlada u Beogradu. Ceo ovaj proces je ušao u novu fazu zato što je Zapadu neophodno da takozvana Republika Kosovo postane članica UN. Tačijev manevarski prostor je uzak, vezao se za tu ideju i sad od nje ne sme da odustane, jer će u suprotnom završiti političku karijeru. Sa druge strane, imamo predsednika Vučića, čija je margina mnogo šira, može da izjavi da nema ništa od razgraničenja i nastaviće političku karijeru sa malo okrnjenim rejtingom. Razgraničenje je mrtav predlog, ali je dobro da je taj pojam ušao u poslednji dokument Evropskog parlamenta i mi možemo da kažemo: „Evo, ovo je dokaz da pitanje Kosova nije zatvoreno“ i da pokušamo negde u narednim godinama da vratimo tu stvar na početak.
Opake namere DAEŠ-a na Kosovu
— Pripadnika DAEŠ-a se najviše plaše Albanci. Prisustvo radikalnih islamista je postalo potpuno vidljivo, to više nisu ljudi koji se okupljaju po nekim džamijama i nevladinim organizacijama, već su to ljudi koji se prikazuju na korzou u Prištini. Radikalni islam je korisni idiot NATO-a, bio je to u Avganistanu, nastavio je to da bude u Siriji, trebalo je to da postane u srednjoazijskim republikama. Za sve one koji ne vole da čitaju, neka pogledaju film Toma Henksa koji govori o uspostavljanju relacije Al Kaide u Avganistanu i SAD. Vašington ih je naoružavao da bi se borili protiv sovjetskih trupa. Ta konekcija je prilično čvrsta, radikalni islamisti su usmeravani i u Siriji kako bi učestvovali u borbama protiv protiv Asada i njihova uloga je trebalo da bude značajno veća, tako da Kforu nije previše smetalo to što se neki radikalni islamisti šetaju po Kosovu. Oni zbog svoje javnosti prikazuju da se protiv toga bore, ali evo vidimo da se broj tih ljudi na Kosovu geometrijskom progresijom povećava. Brisel time ne stiže da se bavi, a kada se osvesti, onda će biti kasno. Ne postoji nijedan teroristički akt u prethodnih 10 godina koju su izveli radikalni islamisti, a koji na neki način nije povezan sa Balkanom. Te grupe ovde sa našeg prostora su uvezane u kontinentalnom mrežu, ali na pitanje radikalnog islamizma na Balkanu Evropska unija gleda kao kada se ovde u nekim perifernim opštinama desi poplava — jedna rečenica u vestima.
