„Nedostajaće nam Niki Hejli“, prokomentarisao je urednički kolegijum „Njujork tajmsa“, lista koji Trampu radi o glavi sve vreme otkako je izabran za predsednika Amerike. A izveštači iz Bele kuće javljaju da odlazak Hejlijeve — s dužnosti će formalno stupiti krajem godine — nije iznenadio samo širu javnost već i potpredsednika SAD Majka Pensa i uticajnog Trampovog šefa kabineta Džona Kelija.
Pa otuda, prirodno, i brojne spekulacije o uzrocima njene ostavke. Zašto ju je podnela baš sad, uoči novembarskih izbora za Kongres i Senat? Da li je ovo priprema za njenu predsedničku kandidaturu, iako sama u ovom trenutku govori da se neće kandidovati? Ili je pak Hejlijeva razotkrivena kao autorka nedavnog komentara u „Njujork tajmsu“, u kome anonimni visoki zvaničnik Trampove administracije priznaje da postoji „duboka država“ koja iznutra opstruiše Trampovu politiku?
Najzad, tu je možda i ključno pitanje — šta bi odlazak Hejlijeve, kao jednog od najoštrijih antiruskih jastrebova u aktuelnoj administraciji, mogao da znači za američku spoljnu politiku?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovome su razgovarali politikolog Aleksandar Pavić i novinar iz Londona Siniša Ljepojević.
„Niki Hejli je jedna od zvezda u usponu mejnstrima Republikanske partije, koji Trampa sve vreme smatra autsajderom“, podseća Aleksandar Pavić i ukazuje da ona po svom spoljnopolitičkom opredeljenju spada u neokonzervativce, koji su nastrojeni intervencionistički i po tome bliski Demokratskoj partiji: „U Ujedinjenim nacijama ona je izgledala kao tipična američka ratnohuškačka karikatura, ali imala je težinu upravo zbog zaleđine koju ima u američkom spoljnopolitičkom establišmentu. Trampu nije bilo lako da je kontroliše budući da je Hejli deo te 'duboke države' kojoj Tramp jeste protivnik, ali istovremeno bez nje ne može da vlada.“
Saglašavajući s ocenom da je Niki Hejli deo takozvane američke „duboke države“, Siniša Ljepojević veruje da „ostavka Niki Hejli predstavlja deo pokušaja Donalda Trampa da barem najuži deo svog tima očisti od onih koji su protiv njega. Ovo je početak Trampovog pokušaja da u drugom delu svog prvog predsedničkog mandata eliminiše neprijatelje unutar svog kruga. Dakle, reč je o unutrašnjem obračunu unutar Trampove administracije koji, međutim, još ne znači i da će Amerika promeniti svoju politiku i način rada u Ujedinjenim nacijama.“
Iako „Vašington post“ piše da je Niki Hejli „zvezda u usponu“ koja predstavlja „potencijalnu pretnju za Trampa čak i ako se ne kandiduje 2020.“, a na sličan način i magazin „Njujorker“ o njenoj ostavci piše kao o „optimističkom znaku za Trampove protivnike", Ljepojević kaže da se ne slaže sa ovim navodima jer „Niki Hejli nema lični kapacitet da ugrozi Donalda Trampa“. Uostalom, dodaje, „kada nemate funkciju, mnogo teže ćete obezbediti prisustvo u medijima“, te otuda i zaključak da „odlazak Hejlijeve iz UN-a nije njena lična odluka već potez koji je Tramp od nje iznudio. A ona je prihvatila da podnese ostavku kako ne bi dalje ugrozila svoju političku perspektivu."
S tim u vezi, ukazuje Aleksandar Pavić, „zaista postoji teza da je Hejli razotkrivena kao autorka teksta u 'Njujorku tajmsu' čiji anonimni pisac, opisan samo kao 'visoki zvaničnik Bele kuće', priznaje da postoji duboka, to jest, kako je navedeno, 'stabilna država' koja iznutra opstruiše Trampovu politiku, naročito u odnosu na Rusiju. A Hejli je u nekoliko navrata i javno kontrirala Trampu baš u slučaju Rusije.“
S druge strane, međutim, mnogi ukazuju i na tajming ostavke — uoči midterm izbora za čitav Predstavnički dom i trećinu Senata koji će biti održani 6. novembra. Stiven Benon, Trampov nekadašnji glavni strateg, navodi da je Hejli „ambiciozna kao Lucifer“ i da tajming njene ostavke „nije mogao da bude gori“. Kaže da je Hejli mogla da podnese ostavku i posle izbora, ovako, sve mu deluje „zastrašujuće“ i „sumnjivo“.
Ovu tezu, da je Hejli namerno podnela ostavku kako bi Trampu naškodila uoči predstojećih izbora, Aleksandar Pavić objašnjava rezonovanjem da bi njen odlazak mogao negativno da utiče na podršku glasača koji su naklonjeniji republikanskom mejnstrimu koga Hejli predstavlja.
„Sve će postati jasnije tek kada Tramp bude imenovao naslednika Niki Hejli — ako to bude neko sličan njoj, to će značiti da Tramp nije bio iza ovoga. U suprotnom, ako postavi nekoga ko će biti mnogo usklađeniji s njegovom politikom, biće to dokaz da odlazak Hejlijeve zaista jeste njegovo delo“, navodi Pavić.
O nasledniku Niki Hejli, ukazuje Siniša Ljepojević, „Tramp se još ne izjašnjava. 'Duboka država', preko svojih medija, za to vreme pokušava da nametne svoje kandidate, poput donedavne članice Saveta za nacionalnu bezbednost Dine Habib Pauel koja je na istim pozicijama kao Niki Hejli, međutim, ona je sama saopštila da to ne želi. Jedino što je u ovom trenutku izvesno jeste to da ovakav način smene američkog ambasadora u UN predstavlja novi dokaz velikih unutrašnjih sukoba i lomova u Trampovoj administraciji. Čijom pobedom će se oni završiti, još uvek ne može da se predvidi.“
A na ishod ove borbe umnogome će uticati predstojeći izbori za trećinu Senata i čitav Predstavnički dom američkog Kongresa.
Aleksandar Pavić zbog toga upozorava: „Ako demokrate osvoje većinu u Predstavničkom domu, obećale su da će pokrenuti postupak impičmenta, opoziva Donalda Trampa s predsedničke funkcije. U tom slučaju on će biti stavljen u defanzivu i moraće skoro isključivo time da se bavi. A to će značiti unutrašnju blokadu u Americi, što bi neko iz 'duboke države' mogao da iskoristi da napravi veliku krizu negde u svetu…“
