Reč je o fabrici mesa i mesnih prerađevina „Mitros“ iz Sremske Mitrovice, preduzeću „Agropapuk“ iz Kukujevaca i proizvođaču mlečnih proizvoda „Mlekoprodukt“ iz Zrenjanina.
„Očekuje se da će tim kompanijama u narednom periodu biti ponovo dozvoljen uvoz proizvoda u Rusiju, nakon zabrane koja je usledila zbog nepravilnosti u proizvodnji koje su u međuvremenu uklonjene“, rekao je Igić.
Delegacija srpskog Ministarstva poljoprivrede, na čelu sa Igićem, posetila je ove nedelje ruski poljoprivredni sajam „Zlatna jesen“ u Moskvi, gde je imala radni doručak sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševom i sastanak sa direktorom Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rusije Sergejem Dankvertom.
Dogovoreno je da do kraja godine Moskvu poseti srpski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, kao i da u istom periodu bude potpisan Sporazum o fitosanitarnom nadzoru.
„Sporazum koji smo pripremili i prosledili ruskoj strani jeste obnavljanje starog sporazuma o fitosanitarnom nadzoru, odnosno zahtevima za promet robe sa visokim sanitarnim rizikom, i očekuje se da će do kraja godine on biti potpisan. Ovo je ’krovni‘ dokument između Ruske Federacije i Republike Srbije vezan za fitosanitarni nadzor. To će nam doneti preciznije, jasno definisane uslove i procedure za izvoz robe iz Srbije, odnosno uvoz u Rusiju. Na taj način ćemo transparentno i vrlo jasno našim izvoznicima i proizvođačima predočiti šta su njihove obaveze kada je reč o ovom vrlo zahtevnom i sve zahtevnijem tržištu“, rekao je za Sputnjik direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.
On je naglasio da se širi i saradnja sa ruskim regionima, koji ozbiljno ulažu i investiraju u poljoprivredu.
Prema Milosavljevićevim rečima, Srbija tu vidi mnogo prostora za „bolju i jaču saradnju“. On nije želeo da otkrije o kakvim je konkretno ulaganjima reč, ali je naglasio da „ideja ima mnogo“.
„Zajednička ulaganja su nama vrlo interesantna, kako ulaganja u Srbiji tako i naša ulaganja u Rusiji, s obzirom na to da je ovo ogromno tržište i da su i sami proizvođači zainteresovani za obostrani vid saradnje. Postoji nekoliko dosta dobrih ideja, ali na tome mora da se radi — treba uraditi adekvatne analize tržišta, potreba i mogućnosti i na osnovu svega toga konkretizovati sve te ideje“, zaključio je Milosavljević.
