NATO planira da sprovede oko 20 „eksperimenata“ u blizini granica Rusije tokom najvećih vežbi u poslednjih nekoliko godina „Trident džankčer 2018“, koje će se održati od 25. oktobra do 7. novembra. Iako NATO u svom saopštenju nije precizirao o čemu je tačno reč, navedeno je da će tokom vežbi „teritorija za testiranje biti obezbeđena kako bi se osiguralo razjašnjavanje i dalje razvijanje postojećih, kao i novih mogućnosti Alijanse“.
Jedan od takvih eksperimenata, dodaje se, biće i „odrađivanje operativnog formiranja koordinaciono-komandnog modula za raspoređivanje i kontrolu snaga vojnog vazduhoplovstva koje pružaju zemlje-saveznice“.
Međutim, prema rečima analitičara Pavela Salina, direktora moskovskog Centra političkih studija, sve aktivnosti koje treba da budu izvedene tokom vežbi, NATO je dužan unapred da najavi, baš kao što je to u obavezi i Rusija da učini, kao i drugi potencijalni vojni protivnici Alijanse.
Kako kaže, kanali komunikacije moraju postojati između Moskve i NATO-a, jer u ovakvim okolnostima vrlo lako može doći do incidenta, a ako nema načina da se objasni šta je zapravo bilo po sredi, to globalno može biti veoma opasno.
U suprotnom, ilustruje Salin, svet bi mogao da se nađe u situaciji kao što je to u filmu „Doktor Strejndžlav“ iz šezdesetih, gde se prikazuje apsurdna situacija kada izbija nuklearni rat, iako niko od vojnih ni političkih rukovodilaca taj rat nije želeo. Iako je film čista groteska, kako kaže, sve to može veoma lako da se desi i u realnom životu i zato su izuzetno važni baš ti kanali komunikacije.
Salin takođe tvrdi da će NATO veoma skromno govoriti o prirodi samih eksperimenata, jer bi detaljisanje na ovu temu moglo da pokaže koje su njihove slabe tačke – u ovom slučaju, svaka dodatna informacija ide naruku suprotnoj strani.
Sa druge strane, predstavnik javnog saveta ruskog Ministarstva odbrane Igor Korotčenko u svojim tumačenjima ovih vežbi ide korak dalje i tvrdi da je „Trident džankčur 2018“ svojevrsna proba rata protiv Rusije.
„Zato smatram da Rusija neće ovakvu situaciju i ponašanje NATO-a ostaviti bez odgovora. Ne zaboravimo kako je ’silni’ NATO bombardovao Srbiju, uništavao civilne ciljeve. Zato je glavi zaključak da Rusija mora nastaviti da razvija sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane, ali i da postavlja još sistema S-400 širom svojih granica, odnosno na teritorijama gde se graniči sa NATO državama. Poenta je da Rusija mora da isključi bilo kakvu, pa i najmanju mogućnost da NATO prođe bez odgovora u slučaju da pomisli na bilo kakvu agresiju“, tvrdi on.
Istovremeno, Boris Rožin iz Centra za vojno-političku žurnalistiku smatra da će se deo tih eksperimenata odnositi na utvrđivanje mogućnosti Alijanse kada je reč o monitoringu i testiranju reakcije ruske odbrane.
Iako će sve aktivnosti NATO-a sprovoditi na svojoj teritoriji, avioni Alijanse će svakako vršiti monitoring svih teritorija, uključujući i Donbas, ali i Krim, sa ciljem da se snime sve ruske vojne baze, kao i mornarica Crnomorske flote, objašnjava Rožin i dodaje da ne treba zaboraviti i na snimanje koje će se vršiti putem satelita.
