Prema nacrtu zakona o merama za „borbu protiv operacija psihološkog uticaja koje sprovode strane obaveštajne službe“, stanovnicima Danske preti do 12 godina zatvora ukoliko se njihove izjave tokom predizbornih kampanja budu razlikovale od zvaničnog stava vlasti, navodi se u članku.
List navodi primere postupaka za koje nacrt zakona predviđa kažnjavanje: ometanje javnih rasprava, kao i pokušaj uticaja na proces donošenja odluka.
„Pod njega potencijalno pada i situacija kada neki strani obaveštajni agent govori da bi bilo dobro da se zameni sijalica u toaletu neke institucije, a danski direktor posluša njegov savet“, navodi list.
Na taj način, ako Danac odluči da su antiruske sankcije štetne za Dansku i objavi svoje mišljenje u medijima, njemu će pretiti kazna, ističe list. Slično će se završiti i pokušaj da se na neki način utiče na mišljenje u korist implementacije projekta gasovoda „Severni tok 2“.
Ovaj nacrt zakona, po mišljenju autora članka, može se smatrati pokušajem zastrašivanja danskog društva, jer se radi o legitimnim stavovima građana koji se odvijaju u javnim diskusijama, ali koji se mogu smatrati propagandom.
Kongres SAD vodi nezavisnu istragu o „mešanju Rusije“ u izbore za predsednika SAD na kojima je pobedio Donald Tramp. Sličnu istragu vodi i FBI. Jedan broj evropskih zemalja takođe je okrivio Rusiju za „mešanje“ u svoje unutrašnje poslove.
Rusija je više puta odbacivala optužbe da pokušava da utiče na izbore u različitim zemljama, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ih je nazvao „apsolutno neosnovanim“. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je, govoreći o navodnom mešanju Rusije u izbore u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama, izjavio da nema nikakvih dokaza koji to potvrđuju.
